Prema mišljenju mnogih rok muzika se nalazi u teškim vremenima jer je streaming era nadvladala sa R&B i hip-hop umetnicima na vrhu.
Pa ipak, rok, ili barem stil koji je ranije poznat kao alternativni rok, završava godinu odlično jer su dva velika benda – Imagine Dragons i Muse – objavlili nove albume istog dana (9. novembra).
Dok dva benda dolaze sa različitih strana planete (Imagine Dragons iz Las Vegasa, Muse iz Devona, Engleska) i muzički ih nikada ne bi mogli pomešati, imaju iznnenađujuće mnogo zajedničkih stvari. Oba benda su elegantni rokeri, oba imaju velike ambicije i produkciju koja pravi hitove – takoreći himne sa često zaraznim refrenima.
Novi studijski albumi (četvrti za Imagine Dragons, za Muse je osmi) pronalaze grupe u fazi promene zvuka, prosvetljeni su muzički dok se i dalje tekstualno bave teškim pitanjima, uključujući filozofske koncepte, egzistencijalne dileme, romantiku i – u slučaju frontmena Dragonsa / Mormona LGBTQ aktiviste Dena Rejnoldsa – društveno uznemirujućo udarce.
Producenti “Origins” albuma su Aleks da Kid, Metmen & Robin i Džeol Litl, koji su producirali i prethodni album Dragonsa “Evolve”. Na novom albumu bend ima direktniji zvuk i poruku, naročito na pesmi “Natural” , himni koja podiže svest upozorenjima kao što su “Ništa ne dolazi bez posledica ili cene”. Međutim, ta pesma je anomalija ovde, pošto većina albuma zvuči svetlije i smelije u odnosu na prošle albume. Ipak lakoća se ne proteže na Renoldsove tekstove: u pesmi “Zero”, na primer, Rejnolds peva o svojim teškoćama i osećanju neadekvatnosti u stihovima poput: “Pusti me da ti pokažem kako je to kad ne osećaš ništa / kao da sam dovoljno dobar za sve što je stvarno”. S druge strane “Bullet in a Gun” gleda na strahove čoveka koji se bori sa pitanjima, od bipolarnog poremećaja do estetskog integriteta, a “Bad Liar”govori o “godini bez ljubavi” i popisuje Rejnoldsove strahove i užase. Dakle, na ovom albumu Imagine Dragons muzički putuju lakše, a ne gube svoju široku perspektivu.
Za skoro 20 godina od izdavanja debitantskog albuma “Showbiz”, Muse nikada nije bio suptilan, sa muzičkim ambicijama i velikim zvukom koji odgovara stadionima koje popunjavaju. Totalitarizam, rat, kontrole uma i druge distopične teme ponavljaju se u radu grupe, naročito na poslednjih nekoliko albuma kao što su “The Resistance” iz 2012. godine i “Drones” iz 2015. godine, kojim su pronašli gigantski zvuk grupe u rukama hitmejkera Roberta Džona Langa.
Dakle, nije šokantno što se u “Simulation Theory” bave svetlijim temama . Grupa – zajedno sa koproducentima Rikom Kostejom (Interpol), Majkom Elizondom (Eminem) i Timbelandom (Jay-Z, Misi Eliot) – takođe je promenila svoj zvuk kombinacijom elektropank rifova i izdržljivim bitovima filtriranim u svoju gusto slojevitu orkestraciju.
Iako je to i dalje album Musa, frontmen Metju Belami kao da želi samo da pobegne iz kandži zla, umesto da se ponaša kao gospodar rata, kao što je radio na “Dronesu”. “Tokom celog svog života, bio sam opsednut / bio bih uplašen da živiš sa mojim očajanjem”, peva na “The Dark Side”. Ipak, tu je i podizanje: na “Something Human” Belami peva, “Hajde da se suočimo sa svim svojim strahovima / izađimo iz senke”.
Albumima “Origins” i “Simulation Theory”) oba benda nadograđuju i ažuriraju svoj zvuk, refokusirajući svoje ambicije na način koji neće otuđivati fanove, već će ih zadržati da iščekuju šta god da je sledeće.
HL/A. Bogdan/Izvor: variety.com
