Ključna stvar u džezu je stav. Stav se gradi i stiče životnim, a ispoljava adekvatnim muzičkim iskustvom. Ton instrumentaliste mora biti angažovan i posvećen, potkrepljen stavom i osećajem. To je daleko važnije od toga da li znate sve skale i koliko nota možete da odsvirati u minutu.
Završen je 22. Pančevački Jazz Festival koji je trajao od 31. oktobra do 2. novembra u Dvorani Kulturnog centra. Osvrnimo se na neke od nastupa…
Čast da otvore festival, pripala je našim momcima – Dragan Ćalina Quartetu. Ujedno to je bila dobra prilika da ih čuju oni koji su propustili njihov nastup na Beogradskom Jazz festivalu.
Izdvajamo interesantan pristup bubnjara Peđe Milutinovića koji svira ne skrivajući uticajaje drum and bassa i elektronike koja je sve više prisutna danas u džez muzici.
Sjajano su nas zagrejali za legendarnog kontrabasitu Dejva Holanda, Krisa Potera (alt saxofon) i Zakira Huseina (tabla) – Cross Currents Trio.
Dugogodišnji saradici, Holand i Poter i perkusionista koji je nedavno sarađvao sa legendom orijentalnog džeza Džafer Jusefom gostujući na njegovom poslednjem albumu.
Ovi neprikosnoveni stvaraoci aktivni su na svetskoj sceni bezmalo poslednjih pedeset godina. Krajnje stabilnim i postojanim tonom, sa puno stila i bez presviravanja izvodili su svoje originalne kompozicije koje su posvećene Džonu Meklaglinu ali i njihovom uzajamnom prijateljstvu…
Nastup izraelskog Shay Hazan Quinteta bio je odložen pa su nastupali sledeće večeri u foajeu Kulturnog centra Pančeva.
Drugog dana festivala nastupao je simpatični mladi ansabmbl iz Austrije – Little Rosies Kindergarten experimentalnog karaktera koji je pred kraj svojih kompozicija zvučao melodičnije i razigranije i na trenutke vokalno nalik na Tigrana Hamasijana ili Pinguin Cafe Orchestra.
Američki sastav Mark Giuliana Beat Music nije imao naročito veze sa džezom ali su nas pokrenuli muzikom sintova i elektronskog bita, kako su rekli spajajući modernu i nekadašnju elektronsku muziku.
Mnogi bi je okarakterisali dekadentnom jer svirka zapravo nije bila džez ali… svakako je bila interesanta, energična i prilično glasna, mada ipak, čini se prikladnija za klubski ambijent.
Potpuna suprotnost njima bili su Mađari – Peter Rozsnyoi Trio, “ozbiljni”, liričnih fraza, pomalo klasičarski, ali i inovativni sa bubnjarom prezimena Čiz.
Iako je došao kao zamena pokazao je energične refleksne pokrete u svom sviranju jedinstvenog stila, tako da ne samo da se snašao već je i dosta doprineo i osvežio ovaj sastav.
Treće veče, tradicionalno, započeli su domaći mladi muzičari MING Quartet sa akcentom na žensko vokalno višeglasje kojima po svemu sudeći treba ovakvo iskustvo u cilju usavršavanja njihovog nastupa.
Kada vidite Amerikance džezere na bini znate da oni neće da objašnjavaju ko su i šta su… oni samo sviraju.
Charles Tolliver Paper Man at 50 feat. Jesse Davis, Keith Brown, Buster Williams and Lenny White, uticajna ekipa u svetu post-bapa i hard-bapa nekad i danas.
A Čarls Toliver je čovek koji je sarađivao i okupio sam vrh svetske scene na svom albumu “Paper man” snimljenom davne 1968. godine. Na tom albumu nasli su se slavni Herbi Hankok, Ron Karter, Džo Čembers i Geri Bartz.
Na nastupu u Pančevu postepeno su dizali kvalitet, energiju i intenzitet svirke dok nas nisu bacili u potpuni trans.
Ovo je bila stara garda amercičke škole koja je transformisla salu u nekakav New York jazz klub pedesetih ili šezdesetih godina, potpuno dočaravajući ambijent i način života tog vremena.
Festival je zatvorio Paolo Fresu Trio dajući omaž legendarnom Čet Bejkeru svirajući, kako je rekao, nalik svom učitelju, stvarajući intimno-romatičnu atmosferu dugim toplim tonovima sa pojačanjm efektima “reverb”.
U nekim kompozicijama čuli su se semplovi zvuka iz pedesetih, glas Četa Bejkera… u jednom trenutku čak i snimak bubnja. Očigledno džez važi za najnapredniji muzički žanr pa time i ovakav poduhvat.
Pored glavnog programa, Pančevački Jazz Festival imao je i prateće – jamsession i izlozba fotografija Dragoslava Nedića u foajeu kulturnog centra.
Broj koncerata (po večeri), raznovrstan i bogat program kao i prateći sadžaji doprineli su tome da se posetioci ni u jednom trenutku nisu osećali uskraćeno zbog “dana manje”, ali se nadamo da će sledeće godine Pančevački Jazz Festival ponovo biti četvorodnevna manifestacija.
Organizatorima valja odati priznanje, jer su uprkos svemu uspeli da realizuju ovakvu manifestiaciju koja živi i neguje kulturu i umetnost u Srbiji.
Pančevo se već 22. put pokazalo kao mali grad velikog srca spreman da ugosti ozbiljne face svetskog džeza.
Andrija Hadžić
