Dokumentarni film “Nerešeni slučaj Hamaršeld”, o decenijama nerazjašnjenoj smrti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hameršelda, biće prikazan u okviru programa “Udarni termin” 12. međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, 9. maja u 22h u Domu omladine Beograda, a reditelj Mads Bruger biće gost ovogodišnjeg festivalskog izdanja.
U ovom delu nagrađenom za režiju na Sandens festivalu, danski novinar, reditelj i provokator Mads Bruger kamerom slika šestogodišnju istragu tokom koje je našao dokaze koji ukazuju na to da Hameršeld nije slučajno poginuo 1961, kada se avion u kojem je leteo misteriozno srušio.
Smrt Hamaršelda, drugog generalnog sekretara UN, u vedroj noći 18. septembra 1961, u do danas nerazjašnjenoj avionskoj nesreći, decenijama progoni UN jer su dokumenta pohranjena u arhivama vodećih obaveštajnih službi sveta ili se vode kao “nestali”.
Transporter DC-6 sa 15 putnika i članova posade poleteo je kobne noći iz ondašnjeg Leopoldvila (Kinšasa) na jug, ka Ndoli (u današnjoj Zambiji). Cilj putovanja bio je Hamaršeldova namera da Moisa Čombea, prozapadnog vođu pobunjenika u rudama prebogatoj kongoanskoj provinciji Katanga, odvrati od secesije. Avion je krenuo na poslednje putovanje, mimo pravila, bez vojne pratnje, i to u zonu dejstava naoružanih pobunjenika sa bliskim vezama u vodećim rudarskim kompanijama Zapada. Nagoreo avion izrešetan mecima, 14 ugljenisanih leševa, telo Hamaršelda bez ijedne opekotine i jedan nakratko preživeli telohranitelj pronađeni su tek 18 sati nakon nestanka letelice sa svih radara u zoni ekvatora. Pogibija Hamaršelda je proglašena „aferom veka” zbog misterioznih okolnosti nesreće na teritoriji ondašnje britanske kolonije rasističke Severne Rodezije.
Koliko sledećeg proleća, marta 1962. američki predsednik Džon Kenedi lično se u Beloj kući izvinio Sture Lineru, šefu operacija UN u Kongu, zbog pritiska kom je Hamaršeld bio izložen povodom svoje (pronezavisne) politike u Kongu. „Dag Hamaršeld bio je najveći državnik 20. veka”, izgovorio je tada Kenedi o švedskom diplomati aristokratskog porekla koji je bio zagovornik nezavisnog pristupa UN brojnim kriznim žarištima u jeku hladnog rata.
Da li su svetske obaveštajne službe, rasistička vlada ondašnje Južnoafričke unije, anglosaksonsko-belgijski rudarski megabiznis umešali prste u Hamaršeldovu pogibiju – sumnja je koja provejava od septembra 1961, a koju istražuje reditelj Bruger sa svojim glavnim saradnikom u filmu, privatnim istražiteljem Goranom Bjorkdalom. Šerlok Holms i doktor Votson modernog dokumentarnog filma dolaze do dokaza da je u atentat na generalnog sekretara UN-a umešan Južnoafrički institut za pomorska istraživanja (SAIMR), tajna plaćenička organizacija koja je delovala po naređenju MI-6 i CIA, i služila interesima tada nadmoći bele rase u Africi.
Bruger i Bjorkdal tragaju za odgovorima na pitanja: šta je uzrok nesreće, da li je manji mlazni avion otvorio vatru na letelicu Hameršelda i oborio ga, da li je tu tajnu operaciju izvršio belgijsko-britanski plaćenik Jan van Risegema, i kako se u sve to uklapa aktivnost Kita Makvela, koji je upravljao medicinskim klinikama u gradovima Južne Afrike, iako nije bio doktor?
Ovogodišnje, dvanaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, od 8. do 15. maja u Beogradu u više bioskopskih dvorana, predstaviće više od 120 premijernih filmova iz celog sveta, u 16 različitih selekcija.
Pored domaćeg i takmičarskog programa publika će moći da uživa i u muzičkim, biografskim i umetničkim dokumentarcima, izboru iz savremenog portugalskog dokumentarnog filma, kao i u retrospektivama autora Kazua Hare i Gorana Devića.
