Nikada beznađe nije tako blistalo kao u Kidisovoj pesmi “Under the Bridge”, u toj dirljivoj, opominjućoj, slomljenoj, ali ne i patetičnoj ispovesti čoveka koji se vratio sa ivice ambisa samo da bi shvatio da se i u daleko čistijem svetu može biti jednako usamljen.
[infobox]
– Bili smo usred turneje, negde na Srednjem Zapadu kada su na pregovore došli ljudi iz neke kompanije koja je želela da popriča sa nama o objavljivanju pesme Under the Bridge kao našeg sledećeg singla. Za mene je to bila problematična pesma – ili bih je otpevao savršeno ili skroz uprskao. Te večeri smo imali dobru posećenost. Došlo je vreme da se otpeva Under the Bridge, ali nisam počeo na vreme. Iznenada, cela publika je počela je da peva kada je trebalo da počnem. Isprva sam bio užasnut shvativši da sam uprskao pred ljudima iz Vornera, koji su takođe bili tu da nas čuju, ali onda se ispostavilo da su oni bili toliko oduševljeni činjenicom da je publika pevala, da ja nisam morao ni da otvaram usta. Izvinio sam se zato što sam zasrao,ali oni su rekli: “Zasrao? Jel ti to zajebavaš? Reči pesme znao je svaki klinac iz publike. To izbacujemo kao sledeći singl”.
“Žive rane”, Entoni Kidis[/infobox]Kako je nastala pesma Under the Bridge?
Heroin je zlo – to zna Kidis. Uostalom, u znak sećanja na njegovu zavisnost je i nastao najveći hit Pepersa. Entoni je tada hteo da napiše nešto sasvim drugačije, nešto o čemu još niko nije pisao ranije, nešto što još niko nije primetio. Bila je to faza posle gubitka njegovog najboljeg prijatelja i člana benda, Hilela Slovaka, posle povratka iz malog meksičkog ribarskog mesta gde je bio izolovan od svega.
U to vreme Entoni je bio usamljen, pristizala ga je griža savest i sećanja na devojku Jonu koja mu je pružila pravu istinsku ljubav, a on joj je vraćao tako što se drogirao heroinom i kokainom, sa gomilom kriminalaca ispod mosta. Most je tada bio mesto gde je nabavljao drogu i gde ju je konzumirao. Usamljen je bio i zbog činjenice što su se tada Fli i Džon Frušante, članovi benda, sve više zbližavali i ostavljali njega po strani. Razlog za to je nalazio u činjenici što je konačno bio čist, pa je želeo i da svi oko njega budu čisti, što njima nije odgovaralo.
Sedeo je u kolima i vozio se po pustim ulicama Los Anđelesa, osećao je neku jaku prećutnu vezu sa gradom u kome je živeo. Iako je bio usamljen u sopstvenom bendu, osećao je prisustvo grada u kome je živeo, u tom trenutku je počeo da peva Sometimes I feel like I don‘t have a partner…
Prateće vokale u pesmi je otpevala Frušanteova majka i njene dve drugarice iz crkve. I tako je nastala potpuno netipična, balada, spora i dinamična, sasvim drugačija od većine njhovih pesama koje su imale tvrđi zvuk fanka ili roka.
Pesma “Under the Bridge” nalazi se na albumu “Blood Sugar Sex Magik”, prvom albumu koji je bend snimio za Warner Bros. Bili su hedlajneri festivala-turneje Lollapaloza kada je ova stvar postala hit. Ova pesma je još više povećala broj njihovih poštovalaca, a od benda napravila kultni status.
Kao bend Pepersi su svašta preživeli, razne paklene krugove Los Anđelesa, od teskobnih prenoćišta, preko mračnih i opasnih klubova, do “ispod mosta” i nazad. I tako mnogo puta, sve dok nisu došli u fazu u kojoj je kult zdravlja (treniranje, zdrava hrana) i volja za stvaranjem zamenila ivicu heroinskog overdouza i očajničko udaranje u zidove soba u koje su sami sebe zatvarali.
Sada su ponovo na turneji i svojom magijom opčinjavaju nove generacije mladih rokera.
A bili su… Under the Bridge.
HL/kultivisise.rs
