Od trenutka kada je najavljen dugoočekivani beogradski koncert Vizelja, znali smo da će 9. februara u Zapa Bazi biti dobra žurka. Ali, baš ovoliko dobra – nismo mogli ni da pretpostavimo.
Iščekivanje je bilo obostrano, ne zna se kome su dani do svirke sporije prolazili, bendu ili publici. Tenzija i uzbuđenje su iz dana u dan sve više rasli, a ekipa iz Vizelja je svakodnevno na svojim društvenim mrežama obećavala veče za pamćenje.
Kako je podrška već dugo sinonim za beogradsku scenu, u publici je bio bar po jedan predstavnik svakog benda čije se pesme nađu na istoj plejlisti pored Vizelja.
Tako pomešana, žanrovski, starosno i na ko zna koje još načine, publika je dokazala da Beograd ima nešto više od “alternativne scene” – to je postala zajednica, svakim koncertom sve veća.
Cactus Fields, momci iz Gornjeg Milanovca, koji će se naći na predstojećoj Hali Gali kompilaciji, otvorili su veče.
Za čak sat vremena, publiku koja ih već dobro poznaje su adekvatno zagrejali, a one koji ih prvi put slušaju su šarmantno osvojili.
U njihovoj muzici jasno se čuju pomešani uticaji žanra koji se popularno naziva emo i naravno, nezaobilaznog hardkora, koji se sadrži u svakom od ovih bendova, u nekom obliku.
Između svojih pesama odsvirali su obradu numere “Šejn” i dali joj jedan potpuno novi oblik. Iako možda nije bilo planirano u satnici, a možda se ni sami nisu nadali, uz toliko glasnu publiku, nije bilo šanse da tek tako odu sa bine, bez bisa.
Za kraj, obradili su pesmu “Plastika”.
Malo kasnije, iz oblaka belog dima, posle skoro pa apsurdnog dugačkog intra, na binu je izašao Vizelj. Ništa neočekivano, bili su šareni, sa šljokicama i spremni da održe svoje obećanje.
Odmah na početku odsvirali su jednu od svojih najpoznatijih pesama – “Novčanice”. Nisu uspeli, a verovatno se nisu ni trudili da sakriju svoje uzbuđenje, ali su ga vešto preneli publici.
Konačno su imali dovoljno vremena da odsviraju sve ono što nije moglo da stane u kraće, festivalske satnice.
Možda nas od njih više ništa ne može iznenaditi, zato što su već godinama takvi kakvi su – nepredvidivi i preterani, u najboljem mogućem smislu, ali su u Zappa Bazi napravili nešto više od svirke.
Nije to bila ni žurka, već jedno potpuno nesvakidašnje iskustvo, pa sledeće nastupe bez većih problema mogu da nazovu “Vizelj experience”.
Ponovo su uspeli da svojom izuzetno profesionalnom neozbiljnošću postignu ono što, verovatno, nikom osim njima ne bi pošlo za rukom.
Nije lako izgledati tako nonšalantno na bini, stvoriti fenomenalnu atmosferu i u svemu tome biti potpuno svoj. Možda je čak i nemoguće, osim ako niste Aleksa Nedić, Pavle Petrović, Veljko Milinković ili Jelisaveta Todorov, koja svo lidilo drži na okupu. A sudeći po količini i reakcijama publike – kvalitet u tome je itekako prepoznat.
Nažalost, u jednom trenutku, morao je doći kraj, kad smo se “izljubili zubima” i nagledali “pogleda sa terase na Majami”. Ali, kome bi se posle ovoga tek tako išlo kući ili još gore, spavalo.
Žurka je nastavljena uz DJ Milf Magnet i Urban Farming, a mi jedva čekamo da vidimo šta nam Vizelj sprema za neki sledeći put.
J. Ilić za HL
