Šta se desi kada bend sa beogradske alternativne scene objavi novi album?
Skupe se predstavnici svih generacija u svojim najšarenijim odevnim kombinacijama.
Sala Amerikana u Domu Omladine bude puna do granica svojih kapaciteta.
Članovi bendova koji ne nastupaju zauzimaju prve redove do svojih kolega. Ponekad čak i svrate na binu.
Biva sve jasnije da ni malo nisu u pravu oni koji govore kako domaća scena nema budućnost.
Sve što boli, proći će… Beogradski Proto Tip objavio debi album “S ivice sanjanja”
U petak uveče je njihova duša bila u šaci, a potom na tacni. Oni su Proto Tip, album je “S ivice sanjanja”, a njegova promocija desila se 10. novembra, skoro devet meseci po izlasku. U pomenutom duhu zajednice, pre Proto Tipa nastupile su dve predgrupe.
Šabačka grupa Lu nastupila je prva. Prilično nov na sceni, sa tek dva singla iza sebe, ovaj trojac oduševio je sve prisutne. Trema izazvana velikim prostorom i nepoznatom publikom nestala je već posle prvih pesamaa, kada su postali svesni odobravanja.
Njihova publika, iako ne najbrojnija, svakako je najvernija. Što je i sasvim logično, ljudi iz male sredine ljubomorno čuvaju nešto što je njihovo. Šapčani ispred bine prepoznavali su pesme već pri prvom taktu i pevali ih srčano, od reči do reči i verovatno izazvali čuđenje kod ostalih. Ništa od toga nije bilo važno, jer nastupao je “njihov” Lu.
Bez obzira na to što je u pitanju mala sredina i još manja scena, u Šapcu postoji priličan broj kvalitetnih bendova. Jedan od takvih je i nekadašnji Slonz, čiji je gitarista odsvirao dve pesme sa Luom. Tako to ide, podrška i poštovanje neguju se bezuslovno, na bini i van nje. Do kraja, šabačka energija se proširila, pa je Lu, do tada ne toliko poznat publici, sa bine sišao uz ovacije, a ujutru će se probuditi sa znatno većim brojem pregleda.
Ono što je isticalo Lu od ostalih bendova jesu bas linije. Ipak, sa Sitzpinkerom situacija se promenila, zvučna slika postala je drugačija, ali je žanr u srži ostao isti.
Ovu beogradsku četvorku, se već oformljenom publikom, iz mase ističe specifičan vokal Dunje Mijačić, koja uvek uspe da se svojim izgledom uklopi u ambijent. Možda smo došli na promociju albuma i novih pesama, ali veče je bilo koncipirano malo kompleksnije.
Na početku smo slušali potpuno novi bend, na kraju smo dobili ono što smo iščekivali, a Sitzpinker je u sredini došao kao savršen balans, odsviravši i stare i nove pesme. Možda ne toliko standardno za ovaj žanr, ali tokom njihovog nastupa javljale su se naznake šutki, a nijedna osoba nije stajala mirno. Amerikana je odzvanjala pevajući najpoznatije pesme, a Sitzpinker ispraćen je đuskom, izazvanom pesmom “Sudan”.
Magla i dinamična svetla najavili su njihov dolazak. Bili su svesni da smo večeras tu zbog njih. Momci iz Proto Tipa nisu se trudili da sakriju svoju euforiju, a to se od njih nije ni očekivalo, ipak su zvezde večeri. Ni publika nije krila oduševljenje jer konačno čuje “S ivice sanjanja” uživo.
Ako bismo birali najbolji scenski nastup večeri, titula bi sigurno pripala njima. Kao još jedan izraz neizmerne podrške i poštovanja, sa njima su nastupile kolege iz Hali Gali ekipe, te je ponekad na bini jedva bilo mesta za sve, a na trenutke se činilo da na sceni vlada bolja atmosfera nego ispred nje, što je publika prepoznala i odmah preuzela deo energije.
Nešto ranije, postojale su tek njihove naznake, a sada su šutke poprimile ozbiljne razmere. Ovi momci ispoštovali su zagrejanu publiku dugačkim bisom, a činilo se kao da svi žele još, kao da nikad nije dovoljno i kao da se nikome ne ide kući.
Dok se, u stilu Proto Tipa, neprimetna sloboda iskradala u tajnosti kroz zidove i hodnike Doma Omladine, bilo je jasno da se na domaćoj sceni dešava nešto veliko, te da je sve ovo samo početak.
J. Ilić za HL
