Koncert “Rock opera – Specijal” održan je u četvrtak, 5. oktobra u MTS Dvorani u Beogradu, gde je skoro 1.500 ljudi u dahu pratilo veoma sadržajan nastup od puna dva sata.
Podsetimo, ovaj jedinstveni projekat koji osvaja našu zemlju i region, nakon više prostora u Beogradu, u maju 2022. prvi put je gostovao u bivšem Domu sindikata, a juče im je bio drugi koncert posle godinu i po dana.
Veliki ansambl od skoro 50 muzičara na sceni čine članovi hora i Orkestra SNP iz Novog Sada, Novosadski Big bend, redovni solisti – Nevena Reljin, Matiia Zanatta, Nikola Mijić i Zoran Šandorov, dok je dirigent – Fedor Vrtačnik, idejni tvorac ovog muzičkog recepta i uspešnog mizičkog “proizvoda”.
Novina ovog simfonijskog rok koncerta od prošle godine je uspešna pevačica Jana Šušteršič, popularni vokal ranije snažne faze srpskog pop rok benda Neverne bebe (od četvrtog albuma “Dvoje” 2004. do 2011) sa zapaženom karijerom u Sloveniji, a takmičila se i u nekada slavnoj emisiji “3K Dur” na nekadašnjem Trećem kanalu i na Beoviziji 2019.
Pored nje, novi član ekipe je i poznata domaća džez/ bluz/ soul pevačica Bojana Stamenov.
Jana i Bojana su započele koncert novom pesmom u repertoaru, “Let Me Entertain You” (1997) britanske pop zvezde Robija Vilijamsa i savršeno su se uklopile u ovaj performans i zagrejale efektno publiku za rokerski maraton.
– Pred vama su 22 simfonijska aranžmana sa solistima, horom, Novosadskim Big Bendom – najavio je koncert i sadržajno muzičko veče dirigent Fedor Vrtačnik i podsetio da Rock Opera obeležava mali jubilej – pet godina od nastanka.
Novina ovog koncepta u odnosu na prethodna izvođenja nije samo u novim vanvremenskim pesmama istorije svetskog rokenrola, već i u samom redosledu tih kompozicija i kombinovanju solista. Neki od muzičara prvi put su zajedno pevali u duetu.
Hor SNP-a izveo je par antologijskih hitova: “Final Countdown“ (1986) švedske grupe Europe i “Jump” (1984) američkog sastava Van Halen.
Specifičnost ovog aranžamana je u tome što se dve rok pesme nadovezuju jedna na drugu, spajajući se u jedinstvenu celinu. Kada se završava “Jump”, nastavlja se “Final Countdown” kao neobična simbioza, da bi se tom numerom švedskih rokera performans i moćno završio.
Set lista je uvek puna istorije svetskog hard roka, američkog i britanskog rokenrola, tako da se sa solistima nižu legendarni rok bastioni: “Smoke on the Water” (1972) od britanskog benda Deep Purple ili “Live and Let Die“ (1973) Pola Makartnija i tadašnje njegove grupe The Wings (poznata je i obrada hard rok benda “Guns ‘n’ Roses” 1991) za istoimeno ostvarenje iz serijala filmova o Džejmsu Bondu.
Na repertoaru je uvek neobična i maštovito aranžirana mirnija, džez – bluz varijanta rok kompozicije “Light my Fire” (1967) grupe The Doors, koju je nežno i predano dočarala solistkinja Nevena Reljin.
Muški solisti Matiia Zanatta, Nikola Mijić i Zoran Šandorov su se smenjivali u raznim pesmama.
Publika je imala priliku da čuje i muziku za filmske hitove kao što je “Eye of the Tigar” (1982) američkog benda Survivor za boksersku dramu “Roki 3” sa legendarnim Silvesterom Staloneom. Istina, ovaj bend, kao i “Europe”, postigao je u karijeri gotovo samo taj jedan hit i utisnuo se u anale svetske muzike.
Veći deo publike plesao je uz numere “Rosanna” (1982) američkog sastava Toto li “Somebody to Love” (1976) grupe Queen (nekim novijim generacijama popularna je i live verzija ove pesme u izvođenju, sada pokojne, britanske pop zvezde Džordža Majkla).
Pevačica Jana Šušteršič izvela je “koktel” pesama Tine Tarner: “(Darlin’) You Know I Love You” (1993), “Proud Mary” (1970), “Rollin’ On The River”… Jana je tada zaplesala scenom gde je u potpunosti “skinula” pokrete velike aameričke rok dive.
Svoje snažne vokalne sposobnosti Jana je naravno dokazala i u hevi metal hitu “Highway to Hell” (1979) australijskog benda “AC/DC”, a MTS dvorana se zatresla od njenog gromoglasnog vokala (ova vrsta pesama se obično više daje pevačima, ali Jana je uspeva da “kida” HM antologiju za oba pola).
Set lista je uključila i kultnu numeru “(I Can’t Get No) Satisfaction” (1968, The Rolling Stones) i “We Will Rock You” (1977, Queen) koju su duetski izvele Jana Šušteršič i Bojana Stamenov dignuvši na noge celu MTS dvoranu.
Antologijska pesma “Another Brick on the Wall” (1979) legendarne engleske grupe Pink Floyd, oduševila je svih 1500 prisutnih duša na koncertu. Hor je otpevao ovu kompoziciju bez učešća solista.
Ipak, solisti su dalje dočarali “labudovu pesmu” – “The Show Must Go On” (1990) kao još jedna posveta Frediju Merkjuriju (1946-1991), neponovljivom lideru grupe Queen.
Jana Šušteršič i Zoran Šandorov sinoć su prvi put zajedno izveli baladu “Purple Rain” (1984) iz istoimenog filma gde peva i glumi preminuli muzičar Prince, a ova novina je oduševila sve ljubitelje rokenrola.
Taj magični duet Jana je svojski izvukla sa kolegom, koji se prošli put nije baš sjajno snašao u ovoj besmrtnoj Prinsovoj zaostavštini i retkom dragulju svetske muzike.
Mnogo teži “zalogaji” za vokale su sigurno bili hard rok metal kompozicija “Stairway to Heaven” (1971, Led Zeppelin) i ponovo Queen i remek delo “Bohemian Rhapsody” (1975). Obe numere su verovatno najteže i najkompleksnije za pevanje i sviranje. Uvek ih izvodi samostalno Zoran Šandorov, odnosno uz Hor koji je idealna podrška i pratnja.
Jana Šušteršič je otpevala veliki hit “I Love Rock ‘n’ Roll” (1981, Joan Jett & The Blackhearts), a Bojana Stamenov – “You Can Leave Your Hat On” (1986, Džo Koker).
Na samom kraju dvočasovnog koncerta svo šestoro solista uz Hor i Simfonijski orkestar su otpevali neprolaznu “Hey Jude” (1968, The Beatles).
Publika je povicima i skandiranjem očigledno želela, očekivala, nadala se da će biti još, ali ipak, Rock Opera je posle 120 minuta spustila zavesu.
Tako je još jednom u spoju muzičkih žanrova roka, džeza i opere, na ekskluzivnom koncertnom programu selektovan zanimljiv izbor antologijskih muzičkih hitova pop i rok grupa čija su imena odavno upisana i uklesana u enciklopedije svetske muzičke scene 20. veka.
Rock Opera nema granice, osim uvek rasprodatih koncerata u dvostruko većem prostoru velike scene Sava centra, ili spomenutih nastupa na Beer festu (Ušće prima na velikoj bini između 50 000 i 100 000 ljubitelja), osajali su Niš, SNP – Novi Sad, Banja Luku, dobar deo regiona i Evrope.
Izgleda da je tako moćno, maštovito, uspešno osmišljen ovaj muzički projekat da nikada publici ne može da dosadi, kao ni potpisniku ovih redova koji uvek biva oduvan i ispunjen na pravi artistički način.
Ivan Makragić
