Areta Frenklin, kraljica soula, dobitnica 18 Grammyja i jedina pevačica svih vremena čije su se pesme našle na Billboardovoj listi više od stotinu puta, umrla je u avgustu, u 76. godini, a tokom svoje bogate karijere sarađivala je s najvećim muzičkim imenima kao što su Frenk Sinatra, Elton Džon, Vitni Hjuston, Džordž Majkl i mnogi drugi.
Ipak, njena najuspešnija pesma, koju često pevuše i mlade generacije, svakako je “Respect”, koja je postala gotovo himna kompletnog čovečanstva. A evo kako je nastala…
Originalnu verziju pesme “Respect” napisao je Otis Reding 1965. godine. Pisana je iz muške perspektive, a njenom analizom primećuje se da je poruka koju prenosi potpuno različita od one koju nosi Aretina verzija.
https://www.youtube.com/watch?v=3JGJXmpKGXY
Naime, u Redingovoj verziji žena je u neku ruku potlačena i poštovanje koje muž zahteva od nje u zamenu za platu koju donosi kući moglo bi se protumačiti na razne načine, pa čak i kao seksualna podređenost.
Njegova pesma prikazuje tipičnu ženu patrijarhalnog društva 60-ih godina 20. veka. Reding je oslovljava s “dušo” i “mala devojčice”, dajući joj time podređenu ulogu ne samo u njihovom zajedničkom domu nego i u društvu.
Međutim, Aretina verzija upravo je ženi iz Redingove pesme dala – glas. Njen lirski subjekt zahteva poštovanje i jednakost u vezi, spelujući pritom reč Respect kako bi naglasila njenu važnost (R-E-S-P-E-C-T, Find out what it means to me…) i ulogu žena, pa makar to bilo potrebno uraditi korak po korak. Ujedno je i sam ton pesme daleko snažniji i ritmičniji nego što je to slučaj u Redingovoj verziji, koji peva svojevrsnu baladu.
Pesma je, nije beznačajno, objavljena na Dan zaljubljenih 1967. godine, a za svega nekoliko meseci postigla je svetski uspeh i Areti donela jedan od njenih 18 Grammyja.
Svakako, Reding je bio besan, ali to nije moglo da zaustavi poruku koju je pesma širila. Bila je taj toliko tražen glas koji je ženama trebao, a nisu znale kako da ga dobiju.
Vremenom je pesma postala feministička himna, ali i himna građanskih prava. Kada se Areta 1999. godine pojavila u emisiji Fresh Air radio stanice WHYY, objasnila je svoje viđenje snimljene pesme.
– Kada sam je snimala, govorila je o žensko-muškim odnosima, ali i o poštovanju između osoba generalno. Imaćeš moje poštovanje, ali ga daj i ti meni – rekla je Areta.
Ali čak ni tada ona nije mogla da zamisli da će ta pesma postati himna svih onih koji se bore za svoja prava. Kako je doživela utiecaj pesme na brojne generacije, opisala je u svojoj autobiografiji.
– Bila je to potreba nacije, potreba prosečnog muškarca i žene na ulici, poslovnog čoveka, majke, vatrogasca, učitelja – svi su želeli poštovanje. Bio je to i potreban poziv u pomoć pokreta za građanska prava. Pesma je dobila monumentalno značenje. Postala je ‘poštovanje’ koje žene očekuju od muškaraca, ali i muškarci od žena, nasledno pravo svih ljudi – rekla je.
I upravo će po svojoj borbi za bolju svakodnevicu žena, ali i svih drugih društvenih kategorija, zauvek ostati upamćena.
HL/Izvor: dnevnik.hr
