Želite pravu rokenrol priču? Pročitajte “Život” Kita Ričardsa. To bi mogla da bude najkraća moguća preporuka za bilo koju knjigu. Ali hajde da objasnim…
Pročitala sam priličan broj biografija i autobiografija muzičara. Različitih žanrova, sudbina, vremenskih perioda u kojima su funkcionisali… I umeju te knjige da budu nekad i pomalo dosadne, ne previše lake za čitanje a ni inspirativne. Ali kad me pitate koja mi je omiljena, ova mi prva padne na pamet. Pročitala sam je skoro pa u jednom dahu. Nisam neko vreme bila sigurna zbog čega, jer, koliko god volela The Rolling Stones, ne mogu da kažem da su mi omiljeni bend. Kit mi čak nije ni omiljeni gitarista.
Ali. Kit je šmeker. Kit je zabavan i autentičan. Kit je prokleto cool… i iz njegovog lika, dela, ma iz svake pore toliko izbija čist rokenrol! Ne možete da ga ne volite. I ne smete ni da pomislite da NJEGOVA životna priča može biti dosadna.
Sad neko može da kaže: pa, ok, nije on jedini koji je radio to što je radio, nije on jedini imao tako lud život i karijeru, ima i u drugim biografijama putovanja, koncerata, snimanja, seksa, droge, hapšenja, žurki, ludila i problema, svega i svačega. Ima, ne mogu da kažem. Nije on jedini koji je živeo rokenrol životom od kakvog bi vas od malih nogu odvraćao svaki “normalan” roditelj. Ali je malo njih koji su te svoje živote stavili na papir na način na koji je to uradio Kit.
“Glasom jedinstveno i intimno ličnim, razoružavajuće iskreno, što je oduvek i bilo karakteristično za njega, Kit Ričards nam iznosi važnu životnu priču našeg doba, nesputanu, neustrašivu i istinitu”.
Ono što je, zapravo, najprivlačnije u ovoj knjizi je ono što je najprivlačnije kod njega. Prošao je “sito i rešeto”, od dna do vrha, od pakla do života koji će milioni nazvati rajem, stvarao je najbolje riffove ali i propadao, voleo i mrzeo, bio je srećan i bolelo ga je, mnogo u tom “unakrsnom uraganu” života. Izgledao je i izgleda kao istrošena propalica koja možda nikome ne bi trebalo da bude “uzor”, ostavio je taj život traga na njegovom licu, na koži. Ali kad vidite njegovu fotku, ne pomislite “kakav ološ i propalica”. Pomislite: “Kakav je ovo neprejebivi kralj!”. I iz sve snage se nadate da je zaista neuništiv i da nije samo gotivna šala na mrežama da će živeti večno. Takve face ne umiru.
I baš zato što je ta i takva “jedna od najšmekerskijih rokenrol zvezda na svetu” toliko iskreno i bez mnogo uvijanja i skrivanja napisala ovakvu priču o svom životu, zato i vama može vrlo lako da se desi da vas “Život” zalepi za fotelju i natera vas da zaboravite na ostatak sveta dok ne pročitate i poslednju stranicu.
Znate šta vrlo često odgovorim na pitanje zašto toliko volim ovu knjigu?
“Zato što… rokenrol”.
