Ne slušam Eltona Džona. Moram to odmah na početku da kažem. Ok, slušalo se tu i tamo po nešto, zna se neka gomila njegovih pesama, da se ne lažemo, ima ovaj čovek hitova koliko hoćete… ali nisam od onih koji će izabrati da u kolima, kod kuće ili onako usput sa sluškama trebe po njegovoj diskografiji.
Uprskos tome, vrlo namerno i svesno sam nedavno ušla u radnju da od onih biografija koje nemam uzmem baš njegovu.
Prvo, zato što smatram da treba da se upoznam i sa radom i životima i onih koje ne slušam, pa nekad i onih koje ne volim. Uvek tu ima šta zanimljivo da se sazna i da se nauči.
Drugo, zato što poštujem njegov rad i karijeru i smatram da nije ni malo jednostavno postati i ostati pop zvezda njegovog kalibra. A on JESTE zvezda, nemojmo se zavaravati.
I treće, negde mi je nešto govorilo da je i on, na svoj način, živeo neki rokenrol. A ja jako volim da “otkrivam“ rokenrol i tamo gde ljudi misle da ga nema.
Bila sam u pravu. Ovaj smešni, debeljuškasti lik kojeg posle ovoliko godina više ne možemo ni da zamislimo u jednostavnoj i jednobojnoj odeći i čovek kojeg mnogi izdvajaju baš zbog seksualne orijentacije i tog ludog stajlinga, ljubav prema muzici razvio je iz ljubavi prema rokenrolu.
“Čim je mama stavila ploču na gramofon, postalo je jasno da Elvis Prisli zvuči isto tako kao što izgleda, kao da dolazi sa druge planete… nije ni bilo važno šta govori, jer se, dok je pevao, dešavala neka gotovo fizička promena. Mogao sam bukvalno da osetim čudesnu energiju kojom je zračio, kao da je zarazna, kao da se pravo iz zvučnika radiograma uliva u moje telo.“
Bio je mali Redž Dvajt i pre tog susreta sa kraljem rokenrola zaljubljenik u muziku. Skupljao je ploče na 78 obrtaja i obožavao Vinifred Atvel, ali jedan rokenrol vanzemaljac promenio mu je perspektivu. Njegova zbirka ploča je “buknula“ sa pojavom rokenrola. Ovaj zvuk je bio “kao bomba koja ne prestaje da se aktivira“, a ovaj mladi, nesnađeni dečak ipak je imao osećaj da je drugačiji od onih koji su ga okruživali i vaspitavali.
“Šezdeset godina kasnije, teško je objasniti do koje mere se rokenrol činio šokantnim i revolucionarnim. Ne samo muzika, već čitava kultura koju je on predstavljao, sa odećom, filmovima i stavom”.
Ta muzika je, kao i drugim mladim ljudima tog vremena, govorila da su drugačiji od svojih roditelja, govorila je njima i davala im neki impuls da se razvijaju u drugačije ljude.
S druge strane, ti isti roditelji su ga mrzeli, prezirali, čak, jer je drugačiji od onog zvuka na koji su navikli. To je to. Bunt.
I isto kao što je rokenrol tada iščupao celu jednu generaciju iz tokova kojima su plovile starije generacije, tako je (i dalje) Redža iščupao iz porodice ne baš pune ljubavi i razumevanja.
Otac – vojno lice, majka – čudna žena sa čudnim načinima vaspitavanja, brak koji nije imao šanse da bude srećan i uspešan te se, netipično za to vreme, završio razvodom. I brak u kojem niko, očigledno, jednom mladom čudaku nije umeo da objasni kako i zašto neke stvari funkcionišu kada je u pitanju telo i seksualnost.
Ako tome dodamo i činjenicu da ga je, dok su drugi dečaci jurili devojčice i pričali kako su ih “hvatali za sise“, zanimala samo muzika, onda nije ni čudno što je maltene bio odrastao čovek kada je shvatio da je gej. Trebalo je i da pokuša da se oženi i da mu drugi ukažu na to da on nije taj lik i da mu se ipak više sviđaju muškarci.
Dobar deo njegove priče, od početaka sa bendom Bluesology, susreta sa Bernijem i promene imena, pa do svih tih velikih hitova, koncerata i života kojim sad živi, možda već i znate.
I film u čijem snimanju je učestvovao je odličan način da se upoznate sa njim. Ali detalje puta koji je prošao i način razmišljanja u određenim, važnim trenucima njegovog života i karijere, možete saznati samo ukoliko pročitate ovu autobiografiju.
U tim detaljima se kriju i razlozi zašto i kako je postao to što jeste. A JESTE, bez sumnje, jedan od najvećih kompozitora i izvođača popularne muzike na planeti.
Šareni rokenrol put velike pop zvezde. Nije sve uvek… ne, zapravo: nije sve NIKAD onako kako izgleda. To je jedan od onih važnih razloga zbog kojih treba da pročitate ovu knjigu čak iako niste fan muzike Eltona Džona.
HL čitač glasnih knjiga: Ljiljana Zdravković
