Kad se voli Dejvid Bouvi, ta ljubav ima neki poseban ton. Čist i nežan. Zamišljen, “out of this world“.
Ne, ne pokušavam da vam kažem da je bio svetac i naivac, daleko od toga, ali da je njegova umetnost bila nešto što vas vodi u potpuno druge sfere života, to već može da se uvrsti u činjenice. Možda je baš iz tih razloga ova knjiga toliko draga svima koji su je pročitali.
O Dejvidu Bouviju možete u prodaji pronaći priličan broj biografija, samo ih ja u kolekciji imam bar tri, četiri… Ali ovo izdanje je nešto sasvim posebno. Ovo je slikovnica. Za odrasle sanjare. Ili klince koji će kroz lagano ispričane priče i beskrajno simpatične ilustracije ući u svet jednog od najvećih umetnika modernog doba.
Ima i u njoj važnih događaja, godina, objašnjenja i “istorijskih činjenica“… ali ovo je pre svega knjiga koja se bavi nekim drugim pitanjima koja su ovu ludački važnu figuru u svetu muzike vodila kroz život. Verovatno najvažnijim pitanjima.
Od “apsolutnog početnika“ do “crne zvezde“, kroz tumačenje “kosmičkog šapata“, muzike koju je stvarao sa “paucima sa Marsa“, ljudi koje je sretao, čudnih životnih puteva koji su ga vodili do zvezda i njegove najveće (ovozemaljske) ljubavi koja mu je davala snagu, Zigi, naš omiljeni vanzemaljac, vodi nas u jedan drugi san kroz stranice ove knjige.
“Nije se zaustavila dok me nije prozrela u potpunosti. Kada mi više nije ostala ni jedna maska koju bih mogao da navučem, pokazao sam joj šta se krije ispod svih njih: jedan usamljeni vanzemaljac, otuđen od svih koji živi na planeti na kojoj se nikada nije uklopio. To je bilo moje pravo ja. Ali ona ni tada nije završila sa mnom. Otkopčala je rajfešlus na jednom davno zaboravljenom kostimu i sivkasta koža vanzemaljca spala je na pod”.
Slaba sam na ovaj citat. Možda ćete vi pronači neki koji vam više leži. Knjigu ćete pročitati brzo, ali ćete često poželeti da joj se vratite, da je makar prelistate. Jer, u njoj reči, uz predivno urađene ilustracije, kod čitaoca rađaju jednu prelepu, pomalo tužnu ali jaku emociju koja Bouvijevoj viziji života i muzike daje poseban smisao.
