Pop Depresija i Kišobran uz podršku LP Dua raspisali su konkurs Klavirsko nebo #4: Nova regionalna indie-klasika
– Posle tri uspešno završena konkursa, sjajnih reakcija i umetnika i publike, 44 novih klavirskih kompozicija koje smo izabrali uz pomoć naših prijatelja, jednog izdanja na CD-u, jednog izdanja (u pripremi) na ploči, jednog promotivnog koncerta (mart 2019, CZK Vlada Divljan) i nekoliko albuma izvođača koje smo kroz konkurs promovisali, želimo da idemo još dalje i pozivamo sve kompozitore iz regiona da predstave svoju novu muziku i ideje i da se prijave na konkurs Klavirsko nebo #4. Ovog puta konkurs je potpuno otvoren za sve instrumente i jedini ograničavajući faktor je vaša mašta. Ovo je poslednji konkurs koji organizujemo na ovakav način, za sledeće aktivnosti malo ćemo da promenimo pristup. Rok za prijem vaših radova je 15. avgust 2021. godine – poručili su organizatori i pojasnili propozicije konkursa koje možete da proćitate u nastavku teksta.
Ko može da učestvuje?
– Svi koji su rođeni ili žive i rade u regionu – Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori ili još šire – na teritoriji Balkana – sa ili bez formalnog muzičkog obrazovanja. I ove godine biće dodeljeno nekoliko “wild card” pozivnica, ali konkurs i dalje ostaje u prvom planu.
Šta se očekuje od vas?
– Da snimite i pošaljete svoju kompoziciji. U obzir dolaze samo kompozicije koje nisu zvanično objavljene – bez obzira da li je to na nosaču zvuka ili digitalno – i koje su nastale u poslednje dve godina, a da ste ih vi napisali ili bili koautor.
Dužina kompozicije je ograničena na sedam minuta. Dozvoljeno je da isti autor pošalje više kompozicija. Šaljete nekompresovane fajlove – WAV ili AIFF (najmanje 16b/44.1kHz) – a uz kompoziciju priložite i kratku biografiju. Adresa na koju šaljete je popdepresija@gmail.com, a fajlove podignite na neki od servera (wetransfer.com, Mega, dropbox…).
Kakav je plan?
– Do 15. avgusta 2021. godine primamo vaše radove. Posle tog roka napravićemo izbor kompozicija i na jesen kompilaciju objaviti digitalno i, ako bude interesovanja, na nekom od nosača zvuka (CD, vinil).
Koji su rokovi?
– Avgust 15. 2021. godine označava kraj našeg konkursa i prijema radova.
Ko je do sada bio izabran na konkursu?
– U finalni izbor na prva dva konkursa ušle su kompozicije čiji su autori: Jovana Backović, Stefan Simonović, Milica Tegeltija i Luka Ignjatović, Svetlana Govorković (Monamie), Ilija Ludvig, Ljubičice, Milica Predolac, Andrej Negić, Marko Marić, Veljko Nenadić, Tijana Mićović, Marija Živanov, Jan Nemeček, Pavle Popov, Vladislav Rac, Dušan Gajić, Ana Ćurčin, Nenad Jovanović, Andy Pavlov, Ana Anastasov, Kosta Jevtić, Vladia Mikićević, Dejan Ilijić, Ah Ahilej, Ivana Đukić, Dimitrije Beljanski, Relja Ilić, Alina Mahleani, Nikoleta Radulović, Iva Damjanovski, Petar Pupić, Lady K, wb41, Branimir Norac, Srđan Marinković, Petar Stevanović, Sana Garić, Ivan Šaravanja i Milan Petrović.
Ko vas poziva?
– Pop Depresija u saradnji sa Kišobranom i uz podršku LP Dua.
Za one koji se sada prvi put uključuju u akciju, a podjednako su važni i oni koji slušaju muziku i prenose bitne informacije, baš kao i oni koji sviraju i kompononuju, evo je priča o Klavirskom nebu i šta je ideja organizatora…
Inspirisani muzikom koju stvaraju ili interpretiraju Nils Fram, Maks Rihter, Hauška, Olafur Arnalds, Lubomir Melnjik, Jan Tirsen, Piter Broderik, Majkl Prajs, LP Duo, Branka Parlić, Ansambl za drugu novu muziku, Tim Heker, Ilja Bešelvi… i pod velikom uticajem nasleđa Filipa Glasa i Erika Satija, krajem decembra 2017. godine pokrenta je akcija koja ima za cilj da u prvi plan izvuče srpske kompozitore za klavir i pijaniste da predstave svoju muziku, impovizacije, kolaže i osećanja.
Posle dva uspešno održana konkursa, organizatori su odlučili da iz Srbije izađu u region.
Iako se smatra da je istorija klasične muzike u Srbiji relativno kratka, od rođenja prvog srpskog kompozitora Kornelija Stankovića do danas prošlo je nešto manje od 190 godina.
Za sve to vreme dela srpskih autora izuzetno su slabo zastupljena na koncertima, a ništa manje ignorisanje domaćeg stvaralaštva pokazuju i muzički izdavači.
Klavirsko nebo ima za cilj da predstavi autore XXI veka, koji su školovani na nasleđu Miloja Milojevića, Marka Tajčevića, Vasilija Mokranjca, Mihovila Logara, Stanojla Rajičića… i koji su klavirsku muziku zavoleli uz Miloša Petrovića, Natašu Bogojević, Aleksandra Šandorove i mnoge druge.
Moderna klasika ili neoklasika je već godinama žanr koji se suptilno povezuje sa drugim srodnim ili manje srodnim muzičkim idejama. Kada žele da stave neke odrednice to rade “tagovima“: classical – neo-classical – ambient – modern classical – experimental – drone…
Pokretači projekta Klavirsko nebo izabrali su jedan mali segment, neoklasiku baziranu na klavirskoj muzici, da nju istaknu i stave u regionalni kontekst, a za kraj ovog serijala proširili su osnovnu ideju na sve instrumente.
