Naša dopisnica iz Nemačke, Christina Peterfaj, poznata po svom višegodišnjem iskustvu kao fotoreporter čije su fotografije objavljivane u mnogim muzičke časopisima i fanzinima u Nemačkoj, baš kao i naslovnica jedne od čuvenih knjiga iz edicije Riot Grrrl, ponovo se posle 30 godina vratila na isto mesto.
Sjajna muzička jesen u Austriji je pri samom kraju, a svi znamo da u životu postoje večeri koje nas vraćaju direktno u esenciju onoga što stvarno jesmo. Koncert u klubu Between u Bregencu, 14. novembra 2025. bio je upravo to.
Ovaj koncert bio je zapravo melem na otvorenu ranu vaše dopisnice i jeste svojevrsni povratak samoj sebi; susret sa mestom gde joj je duša poslednji put bila pre ravno trideset godina, kada je Gang Green svirao u istom prostoru. Trideset godina kasnije, osećaj je nepromenjen jer Bregenc ponovo diše u ritmu punkrocka.
Pročitajte njen doživljaj i osetite atmosferu sa svirke Bad Cop Bad Cop i Svetlanas u klubu Between u Bregencu:
Prostor kluba, organizovan od strane OJKA je bio prepun i sigurno mesto za sve one drugačije, neshvaćene, a posebne i dobre duše.
Udobne sofe ispred šanka u prostoru pričale su o hiljadama proteklih priča, a štand sa pločama, sa svojim “normalnim cenama”, svedočio o iskonskoj ljubavi prema bendovima, bez velike komercijalne pompe. Zato je kupovina četiri Alkaline Trio i jednog Hot Water Music CD-a, uz beli vinil For Them All, nije bio samo šoping – bio je to lični terapeutski čin pronalaženja blaga, sreće koja ne poznaje granice. Taj trenutak kada se sretnu stari poznanici posle dugo vremena, sa kojima deliš ne samo sećanja već i nevidljivu nit otpora, neprocenjiv je. I dobro je, živi ste i zdravi, ponovo tu, na starom dobrom mestu. Sreća u svom izvornom obliku.
Na sceni kluba Beetween u Bregencu, noći kao prvi nastupili su Svetlanas. Nema tu fine, suzdržane emocije. Pevačica vrišti iz dubine duše, ne peva – ona izbacuje demone. Kroz numere kao što su “All I See Is Red” i “Never Sleep Again”, njen glas je oštar, ljutit i precizan krik koji se transformisao u sirovu energiju.
To je bilo izvođenje koje čisti, koja tera gospodu u prvom redu da zaborave na manire, ali razumljivo je njihovo ponašanje. Slede “Pit Stop – Maiden Fuzz”, ljutiti “Smile For The Camera”, srčan “Spit, Coca Cobra – Octaver”, pomalo čudni “Mirror”, “Pyromaniac”, vatreni “God Cops”. Presek svega onog najboljeg što su Svetlanas napravili kroz svoju karijeru prezentovali su na pravi način.
Nakon tog uraganskog uvoda, na scenu izlaze Bad Cop Bad Cop. Ove dame iz Los Anđelesa jesu stilizovane, ali njihovi tekstovi su ogoljeni, brutalno iskreni dnevnici ženskog iskustva u svetu koji retko sluša ženske probleme.
Dok pevaju o perimenopauzi, raku dojke, samomržnji i samoljubavi, one traže razumevanje i solidarnost. Pevačica Stejsi Di (Stacy Dee), koja u slobodno vreme nastupa i sa Gimme Gimmies, vodeći nas kroz pesme kao što su “Breastless” i “Done”, pretvara lični bol u himne snage. Pesme o slobodnoj Palestini i migrantskoj krizi (“Pursuit”) govore da punk nije samo terapija za dušu, već i budilnik za savest.
U prepunom klubu, pevanje “All Together Now” postaje zajednička zakletva da ljudi nisu sami. Trebalo je ovo da bude svojevrsna promocija novog albuma “Lighten Up” ali je set lista sastavljena od best of stvari što je nekako i logično. Dalje se ređaju “Strugglinh”, žene pucaju iz svog oružja hitovima “Straight Out Of Detox”, pa malo skreću sa kursa te sviraju najveće hitove sa “Warriors” albuma – “Victoria”, “Originators”, “Safe & Legal”, “Disbelief”, “I4ni”, “Simple Girl”, “Monsters”, “Womanachist”.
Publika, pretežno muška, u transu, za njih je ovo verujem koncert godine. Na zahtev krcatog kluba devojke sviraju na bis uz erupciju adrenalina: “Las Ventanas”, fantastičnu “Sugar Cane” i na kraju “Nightmare”, sa albuma “Not Sorry”. Apsolutna katarza. Taj osećaj poznat kao nikada pre – čak i nakon 30 godina, znati da si blizu svoje domovine i da takva mesta i takvi bendovi postoje – to je esencija ljudskog mira i lične meditacije.
Evidentna je bila tuga vaše dopisnice što nije imala prilike za reč-dve sa damama, zbog žurbe kući nazad, pa to ostaje kao gorki ukus, ali uteha je bilo sećanje na odličan intervju od pre dve godine na festivalu Punk Rock Holiday 2.3, Tolmin, Slovenija, koji je bio kao da se vodio opušteni sestrinski razgovor i bilo je to potpuno razumevanje u obostranoj ženskoj podršci, odnosno razumevanje bez ikakvih granica…
Novokupljeni CD-ovi su dugo svirali kroz noć u kolima dočaravajući prelepu sliku maglovitog Bodenskog jezera dok je povratak kući u Fridrishafen obeležila sreća, zadovoljstvo i zahvalnost što su u samo 6 dana viđena dva odlična koncerta, Vodka Juniors + spec.gosti u Dornbirnu i Svetlanas i Bad Cop Bad Cop u Bregencu. U Austriji je ostao jedinstveni osećaj blizine kuće koji je bio jači nego ikada zbog susreta sa mnogo dragih ljudi i pravi razlog više za istinsko uživanje u životu.
Za HL: Christina Peterfaj, dr Slobodan Kotlajić – Buzda
