“Nikola, nisam ti ja majka”, “Ma jok, voli te, samo se pravi”, “Imam čudan osećaj da mi se život lagano pretvara u pakao”, “Znate li vi koliko ima predivnih žena na ovoj planeti? Još samo nekoliko hiljada njih i smiriću se, majke mi. Još uvek imam taj osećaj da sve samo mene čekaju”… Ove replike ne gube na svojoj svežini i humoru ni 30 godina kasnije.
A upravo je tri cele decenije palo od prve klape snimanja filma “Mi nismo anđeli”. Na ovaj jubilej podsetio je lično reditelj filma Srđan Dragojević.
– Danas je – 30 godina prve klape “Mi nismo andjeli” – prvi dan mog profesionalnog bavljenja filmom. Kao juče da je bilo. (Naravno, Uđu me podsetio na to – živa enciklopedija) -napisao je Srđan Dragojević na Twitteru.
Danas je – 30 godina prve klape “Mi nismo andjeli” – prvi dan mog profesionalnog bavljenja filmom. Kao juce da je bilo. (Naravno, Udju me podsetio na to-ziva enciklopedija) pic.twitter.com/su7glj0mFO
— Srdjan Dragojevic (@srdjandrago) November 9, 2021
Film “Mi nismo anđeli” premijerno je prikazan u bioskopu 1992. godine i postao neviđeni hit. Po broju prodatih bioskopskih ulaznica spada u najuspešnije filmove ikada snimljene u Srbiji, sa više od milion prodatih ulaznica, odmah posle “Zone Zamfirove”.
Jugoslovenska kinoteka ga je 2016. godine uvrstila u sto srpskih igranih filmova (1911-1999) za kulturno dobro od velikog značaja, a publika mnogo pre u kultna ostvarenja čije su nam provale ušle u svakodnevni govor.
Uloge u ovom ostvarenju su igrali nezaboravni Nikola Kojo, Milena Pavlović, Branka Katić, Srđan Žika Todorović, Uroš Đurić…
– U njemu nema ničega izveštačenog. Mi smo to pravili kao veoma mladi ljudi i u želji da ga napravimo onako kako mi mislimo da treba da se napravi. On je nastao u samom zalasku Jugoslavije i može se reći da je poslednji jugoslavenski film. Radili smo u vreme kada je stala opsada Vukovara, kada su još hrvatski kadrovi sedeli u Beogradu, i iz te perspektive nismo mogli ni da zamislimo da će se sve to dogoditi devedesetih, nekako smo verovali da će se stvari popraviti. Film je izašao u leto kada se u Bosni sve već zahuktalo 1992. godine. I on je na neki način postao prvi film nove dimenzije stvarnosti. Na početku i nije bio shvaćen koliko su se ljudi nakon nekoliko godina vraćali i pronalazili one elemente koji su im pomagali da ostanu sabrani. Bio je neka vrsta sedativa i neka vrsta internog ponosa, da se takav film može napraviti čak i u najgorim okolnostima. Bio je to niskobudžetni film, a mi smo bili jako mladi. Tek sada u ovim godinama cenim tu činjenicu – rekao je Uroš Đurić, koji glumi lik Anđela, a prenosi cdm.me.
