Prva studija koja na globalnom nivou procenjuje ekonomski uticaj veštačke inteligencije u muzičkom i audiovizualnom sektoru procenjuje da će generativna veštačka inteligencija značajno ugroziti prihode autora u sledećih pet godina, a istovremeno obogatiti tehnološke kompanije koje stoje iza Gen AI modela.
Ovo je jedno od ključnih otkrića istraživanja koje je naručio CISAC (Međunarodna konfederacija društava autora i kompozitora, koje predstavlja više od 5 miliona stvaralaca), a sprovela i predstavila konsultantska kompanija PMP Strategy.
Prvo umetničko delo veštačke inteligencije u aukcijskoj kući Sotheby’s prodato za – milion dolara
Dok će prihodi tehnoloških kompanija koje pružaju usluge generativne večtačke inteligencije zabeležiti izuzetan rast u predstojećih pet godina, stvarni autori reskiraju gubitak velikog udela trenutnih prihoda zbog uticaja VI na kreativni sadržaj koji su do sada stvarali oni.
Uprkos tome što su oni stvorili kreativno “gorivo” za generativnu VI, gubitak prihoda za muzičke autore do 2028. godine procenjuje se na 24 odsto za muzičke i 21 odsto za autore audiovizualnih dela. To bi moglo da predstavlja kumulativni gubitak u iznosu od 22 milijarde evra u periodu od 5 godina: 10 milijardi evra u muzici i 12 milijardi evra u audiovizualnom sadržaju.
Više od 200 poznatih muzičara pozvalo na prestanak upotrebe veštačke inteligencije u muzičkoj industriji…
Predsednik CISAC Björn Ulvaeus (autor hitova ABBA) je naveo rezultate studije kao smernicu tvorcima politika u zakonodavnim raspravama širom seta.
– Za autore svih vrsta, od tekstopisaca do filmskih reditelja, scenarista do kompozitora filmske muzike, veštačka inteligencija ima moć da otključa nove i uzbudljive prilike – ali moramo prihvatiti da, ako je loše regulisana, ona takođe ima moć da proutrukoje veliku štetu ljudskim autorima, njihovim karijerama i sredstvima za život. Koji će od ova dva scenarija biti ishod? To će velikim delom biti određeno odlukama tvoraca politike u reviziji zakonodavstva koja se trenutno sprovodi širom sveta. Od ključne je važnosti da ove propise ispravimo, zaštitimo prava kreativaca i pomognemo u razvoju okruženja veštačke inteligencije koje uvažava i štiti ljudsku kreativnost i kulturu.
Studija otkriva da će se tržište muzike i AV sadržaja, koje generiše veštačka inteligencija, eksponencijalno povećati u sledećih pet godina. Trenutno je reč o iznosu od otprilike 3 milijarde evra, što će do 2028. godine narasti na 64 milijarde evra.
Prema rezultatima ove ekonomske studije procenjuje se da će, kao rezultat ovog eksponencijalnog rasta tržišta muzike i audiovizualnog sadržaja, budući prihodi pružalaca usluga veštačke inteligencije rasti 4 milijarde evra na godišnjem nivou za VI generisanu muziku (u odnosu na 0,1 milijardu evra 2023.) i 5 milijardi evra godišnje za VI generisani audiovizualni sadržaj (u odnosu na 0,2 milijarde evra) do 2028. godine.
Najnovije istraživanje: Svaki treći muzički stvaralac već koristi veštačku inteligenciju u svom radu
To su prihodi koji će nastati zbog nelicenciranog umnožavanja autorskih dela, što predstavlja prelivanje ekonomske vrednosti od autora, ljudi, u kompanije koje na tržištu nude modele veštačke inteligencije.
U muzičkom sektoru, tržište streaminga i muzičkih biblioteka bitće pod snažnim uticajem veštačke inteligencije. Predviđa se da će do 2028. Gen VI muzika činiti približno 20 posto prihoda tradicionalnih platformi za streaming muzike i oko 60 posto prihoda muzičkih biblioteka.
Predviđeni gubitak prihoda takođe će biti značajan za autore audiovizualnog sadržaja. Prevodioci, kao i osobe koje sinhronizuju određene sadržaje ili pišu i prilagođavaju titlove će u navećoj meri osetiti uticaj veštačke inteligencije. Njihovim prihodima preti pad od čak 56 posto, prema rezultatima ovog istraživanja, dok bi scenaristi i reditelji mogli da izgube prihode u visini od 15 do 20 posto.
Ključni zaključak studije
Na osnovu rezultata studije je zaključeno: “U nepromenjenom regulatornom okviru, autori će zapravo pretrpeti gubitke na dva područja: gubitak prihoda zbog neovlaštene upotrebe njihovih dela od strane generativne veštačke inteligencije bez naknade tj. licence; i drugi, zbog zamene njihovih tradicionalnih prihoda od autorskih dela u korist sadržaja stvorenog pomoću VI, koji se takmiči sa delima stvorenim od strane ljudi”.
Generalni direktor CISAC-a Gadi Oron ovim povodom je prokomenraisao:
– CISAC je naručio ovu studiju od PMP Strategy kako bi pokazao ogromnu vrednost koju dela zaštićena autorskim pravima donose kompanijama pružalaxa usluge veštačke inteligencije. Zaključci ukazuju na temeljnu nepravdu koja se otvara na tržištu, pri čemu se radovi kreativaca nepravedno i neetički prisvajaju kako bi se povećali prihodi pružalaca generativne veštačke inteligencije. Istovremeno se sami autori izostavljaju iz raspodele. Poruka za institucije je da moraju hitno da deluju kako bi zaštitile ljudske kreatore, kulturu i kreativnost. Moraju da osiguraju da su autori zaštićeni, da mogu da ostvare svoja zakonska prava i zahtevaju transparentnost od ponuđača usluga veštačke inteligencije. S ovim načelima sve ovo može biti dobit i za kreativce i za tehnološku industriju, a ne ozbiljna pretnja našoj kulturi i kreativnom sektoru.
