Žika Obretković, ulični svirač koji je bio poznat i po svojim modnim kreacijama preminuo je 23. aprila u staračkom domu, otkrio je njegov prijatelj.
Od njega se oprostio na Fejsbuku uz fotografiju i emotivnu poruku:
“Upravo sam saznao da je moj veliki prijatelj Žika Obretković preminuo 23. 4.2021 u staračkom domu, kako je bila zabrana poste zbog korone, nisam ga odavno video, a zabranjeno je i prisustvo sahrani! Ovo je fotografija, kada je poslednji put bio kod mene. Voleo je da se slika u cveću (“i sa kuče”, kako je govorio)”, navodi se u objavi.
Upravo sam saznao da je moj veliki prijatelj Žika Obretković preminuo 23. 04.2021u staračkom domu, kako je bila zabrana…
Posted by Milorad Daca Stojakovic on Tuesday, 27 April 2021
Žika Obretković bio je poznat kao ulični svirač, pisac poezije, vatreni govornik, dugogodišnji Minimaksov gost na radiju, kandidat za predsednika Srbije, obožavalac zelene salate, darodavac osmeha i prijatelj Beograda.
Neizostavni deo njegovog asesoara čini i pletena torba prebačena preko desnog ramena i dve drvene frulice u ruci.
Niko ne zna kada je ovaj neobični čovek došao u Beograd. Jedino što je sigurno jeste da su se on i Beograd zavoleli na prvu odsviranu notu. Prvenstveno se proslavio svojim čuvenim, kako ih sugrađani nazivaju, vatrenim govorima na radnim akcijama u Studentskom gradu kojima je motivisao omladince da bolje rade.
Život Živadina Žike Obretkovića počinje jednog 20. juna pre oko 70 godina u Neresnici, kod grada Kučeva.
Prvenstveno se proslavio svojim čuvenim, kako ih sugrađani nazivaju, vatrenim govorima na radnim akcijama u Studentskom gradu kojima je motivisao omladince da bolje rade.
Nešto kasnije, 80-ih godina, počeo je i sa recitovanjem, na istom mestu, ali ovoga puta na letnjoj pozornici.
Iako ga možda nekada slušaoci nisu razumeli, svi su uvek poštovali njegovu veliku želju da im se obrati.
Deceniju 1991. godine stvorena je neobična emisija “Šoder Lista” koja je emitovana na trećem kanalu Radio Televizije Beograd. Pored pesama i skečeva, ova emisija je često imala i Žiku kao specijalnog gosta. Tako ovu “maskotu” Beograda upoznali svi. Jedna od njegovih rečenica koja se i dan danas prepričava je: “Led je klizav zato što je masan”.
Ono što malo ljudi zna jeste da je Žika autor pet objavljenih knjiga pesama.
Prva i najpoznatija knjiga “U celini i celosti” obajvljenja je 1992. godine, a kasnije je izašao i njen drugi deo. Takođe je izdao i dva albuma svojih pesama i mnogo puta glumio u raznim predstavama, a svojevremeno je pisao i za časopis Student.
Međutim, do dana današnjeg je ostalo pitanje da li je Žiku “napravio” Milovan Ilić Minimaks, ili je on već bio afirmisan govornik beogradskog asfalta, kada ga je naš čuveni voditelj pozvao da bude stalni gost u radijskoj emisiji “Tup-tup tačno u podne”.
Emisija je trajala dva sata, i emitovala se na frekvenciji drugog programa Radio Beograda. Deo u kojem je Žika bio stalni gost zvao se ’vicevi bez veze’ u kojoj je Žika rečenice prečesto počinjao sa “U celini i celosti”. Od tada uz Žiku neraskidivo ide ova krilatica koja je postala i njegov zaštitni znak.
U svoju biografiju upisao je i nekoliko kandidatura za predsenika Republike Srbije, ali nije ostvariovao značajnije rezultate.
Ipak, i pored svega ovoga, najveću slavu Žiki Obretkoviću je donela Skadarlija.
Krajem 80-ih, kotrljajući po kaldrmi za sobom koferče na kojem je rukom bilo napisano: novinar, seksolog, pesnik i James Bond 007, svako veče je dolazio u utočište umetnosti i boemskog života Beograda – Skadarliju.
Okupljenima je držao raznolike govore i obavezno recitovao njegovu čuvenu pesmu o devojci, a zauzvrat od prisutnih je kao nagradu dobijao novac i zadovoljne osmehe.
Nečija prva šetnja sa simpatijom ovim putem propraćena je njegovim recitacijama, a one koji bi završili provod u kafani i opijeni vinom se teturali niz Skadarliju, pri dnu bi sačekao Žika da uz frulicu nastave provod.
U vreme kada su prodajne tezge bile postavljene u Bulevaru Revolucije, 90-ih godina, junak naše priče redovno ih je obilazio u prepodnevnim časovima. Uvek u isto vreme. Kažu da je toliko bio tačan da je po njemu mogao da se navije sat.
Raspoložen, svakoj prodavačici je dodeljivao nadimke, a ko mu je bio posebno simpatičan častio bi ga čuvenom zelenom salatom koju je, iz neznano kog razloga, stalno nosio sa sobom.
Podneva Žika bi provodio u Nušićevoj ulici, a veče je čuvao za izvođenje performansa u Skadarliji.
