U Beogradu je sinoć posle kraće bolesti u 92 godini preminuo Radoslav Graić, kompozitor i dugogodišnji urednik u Radio-televiziji Srbije.
Radoslav Graić, pevač i kompozitor, rođen je 1932. godine u Mrkonjić Gradu, u Bosni i Hercegovini. Nasledivši muzički talenat od oca, često je pevao na školskim priredbama. Školovao se u Travniku, a gimnaziju je 1950. završio u Banjaluci, gde je uporedo pohađao i muzičku školu, prenosi RTS.
U Beogradu je živeo od Drugog svetskog rata gde je i diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, ali i solo pevanje na Muzičkoj akademiji. Na predlog Dubravke Nešović, počeo je da peva u Horu Radio Beograda, a ubrzo je polagao i audiciju kod Vlastimira Pavlovića Carevca, i tako postao vokalni solista narodne muzike u toj radio stanici.
Kada je Graić završio Muzičku akademiju, ponuđeno mu je da nastupa u operi. I pored nekoliko uspešnih proba, odlučio je da se ipak tada – posveti zabavnoj muzici.
Radoslav Graić je jedan od najsvestranijih stvaralaca popularne muzike na ovim prostorima, čije delo je na svojevrstan način obeležilo generacije koje su stasavale u drugoj polovini 20. veka na ovim prostorima.
Ljubav prema komponovanju melodija u duhu narodnog melosa javila se posle prve pesme koju je napisao za duet Radulović – Jovanović. Od tada nastaju pesme za sva vremena: „Doleteće beli golub“, „Imala sam drugaricu“, „Krčmarice još vina natoči“, „Žubor voda žuborila“ i mnoge druge, a pesma „Mito bekrijo“ koju je proslavila Vasilija Radojčić, postala je toliko popularna da i danas mnogi misle da je izvorna pesma.
Iako je najviše stvarao za vokalne soliste narodne muzike, bio je veoma uspešan i kao kompozitor zabavnih pesama koje je često i sam interpretirao.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za vokalno izvođenje i za kompozitorski rad među kojima su: Zlatna medalja za zasluge 2020. godine, estradno muzička nagrada Srbije za životno delo (2017), Zlatni melos – nagrada za životno delo, Sabor narodne muzike Srbije itd.
Radoslav Graić, osim što je bio pevač, kompozitor, nekadašnji je muzički urednik Televizije Beograd. Uređivao je mnoge značajne emisije i serije.
Njegov angažman obeležio je rad na brojnim pesmama za TV, pozorište, film, među kojima su najpoznatije špice za popularne igrane serije Kamiondzije, Pozorište u kući i dr.
Kao urednik muzičke redakcije Televizije Beograd radi od 1968. do 1997. Od emisija koje je kreirao i uređivao najpoznatije su Maksimetar, Popekspres, Folk parada, Spomenar i brojne druge. Kada je otišao u penziju, nastavio je da se i dalje bavi komponovanjem.
Tokom 1958. je počeo samostalnu karijeru i izvodio narodne i pesme starogradske muzike i šlagere. Tokom šezdesetih, počeo je da komponuje. Njegove kompozicije su i u narednom periodu izvođene i nagrađivane na velikom broju drugih festivala u nekadašnjoj Jugoslaviji.
U takmičarskoj konkurenciji festivala Beogradsko proleće bile su dve njegove kompozicije, a pesma Anđelina koju je izveo sa Đorđem Marjanovićem je osvojila prvo mesto.
Među pesmama koje je posvetio najmlađima su antologijske pesme za decu – Vuče, vuče, bubo lenja, Lako je prutu, Moja baka, Matematika, Zdravica učitelju, A ja bih da se igram …
Pesme su komponovane na stihove naših eminentnih pesnika – Ljubivoja Ršumovića, Dragana Lukića, Dobrice Erića, Mire Alečković, Božidara Timotijevića, Milovana Vitezovića, Slobodana Stanišića, Pere Zupca i drugih.
Dobitnik je Zlatne medalje za zasluge, koja mu je uručena povodom Dana državnosti Republike Srbije (2020).
U braku sa Jelisavetom Nikolić bio je od 1965. Sin Vladimir Graić takođe je kompozitor.
Vreme sahrane biće naknadno saopšteno.
