Dejvid Tomas, koji je vodio uticajni bend Pere Ubu, preminuo je 23. aprila nakon duge bolesti. Imao je 71 godinu. U trenutku njegove smrti na radiju je svirao MC5, navodi se na zvaničnoj Facebook stranici benda Pere Ubu.
Bend je osnovan 1975. u Klivlendu, Ohajo, i bio je izrazito originalan, oličenje industrijskog propadanja i borbenog duha svog rodnog grada. Kombinovali su primitivne sintisajzere, hrapave saksofone, oštre gitare i zloslutne aranžmane. Tomas je sve to povezao beskompromisnim vokalom.
“To je underground”, napisala je legendarna muzička kritičarka Džejn Skot u članku za Cleveland Plain Dealer u decembru 1975. predstavljajući Pere Ubu. “Možda ih šira publika nikada neće prihvatiti. Njima je svejedno”.
Ipak, Pere Ubu je imao ogroman uticaj na rastući post-pank i no wave pokret kasnih sedamdesetih, zahvaljujući kultnim singlovima poput debija iz 1975. “30 Seconds Over Tokyo” i zlokobnog “Final Solution” iz naredne godine, kao i albumima “The Modern Dance” i “Dub Housing” iz 1978.
Tomas, jedini stalni član Pere Ubu, zadržao je beskompromisni stav tokom cele karijere — čak i tokom kratkog perioda krajem osamdesetih, kada je bend flertovao sa alternativnim rokom zahvaljujući singlovima poput “Waiting for Mary” sa albuma “Cloudland” iz 1989.
Vremenom, uticaj Pere Ubu mogao se čuti kod bezbroj bendova koji su izbegavali kategorizaciju; među njima: Wire, Mission of Burma, Joy Division, Sonic Youth, Pixies, Nine Inch Nails i Mr. Bungle.
Tomas je rođen u Majamiju, ali je odrastao u Cleveland Heightsu, predgrađu Klivlenda. Otac mu je predavao književnost, a majka je bila umetnica. Tomas je 2021. rekao da je “pohađao specijalne kurseve iz mikrobiologije. To je bila moja budućnost dok se nisam razočarao i napustio fakultet”.
Ranih sedamdesetih, Tomas — koristeći pseudonim Crocus Behemoth — postao je umetnički direktor i pisao recenzije albuma i kolumnu o tračevima za alternativni list Cleveland Scene. (Kasnije je koristio to ime i kao DJ.) Do 1973. nastupao je lokalno sa bendom The Great Bow-Wah Death Band.
Manje od godinu dana kasnije, Tomas osniva Rocket from the Tombs, bend koji se opisivao kao “Mind-Death Rock ‘n’ Roll”. Iako kratkog veka, ovaj sirovi proto-pank bend imao je ogroman uticaj — njegovi članovi su kasnije osnovali i divlje pankere The Dead Boys, ali i Pere Ubu.
Tokom godina, Tomas je balansirao između više kreativnih projekata van Pere Ubu. Tokom osamdesetih objavio je albume pod imenima David Thomas & the Pedestrians i David Thomas & the Wooden Birds; kasnije je komponovao satiričnu operu “Mirror Man”, držao predavanja na fakultetima i učestvovao u muzičko-pozorišnim produkcijama koje je režirao njegov dugogodišnji prijatelj, pokojni Hal Vilner. Više puta je oživljavao Rocket from the Tombs i nastavio da snima albume sa Pere Ubu, poslednji put 2023. sa Trouble on Big Beat Street.
Pored stvaranja nove muzike, Tomas je bio pedantan hroničar sopstvenog rada, doprinoseći zbirci arhivskih snimaka uživo na zvaničnoj Bandcamp stranici Pere Ubu.
– Moja ambicija za Pere Ubu bila je da nas neko otkrije u korpi za polovne ploče za 30 godina – rekao je jednom.
U trenutku smrti, Tomas je radio na autobiografiji i snimao novi album sa bendom. Navedeno je da će svi ti projekti biti dovršeni.
Tomas se na kraju preselio u Veliku Britaniju, nastanivši se u Brajtonu. Ali u intervjuu za Cleveland Magazine 2017, kada su ga pitali kako je Klivlend uticao na njegovu muziku, njegov odgovor je bio značajan:
– Bili smo divljaci koji su živeli u ruševinama velike civilizacije Rokfelera i Karnegija – rekao je Tomas. – Vozili bismo se kroz čeličane i prolazili 20 metara od otvorenih visokih peći. Nismo pokušavali da oponašamo te zvuke. Ti zvuci su nam pokazivali put kako da promenimo narativni oblik savremene muzike.
