Konačno je neko odlučio da ne sedi skrštenih ruku. Onima koji sebe nazivaju čuvarima urbane kulture usta su često puna gneva prema folk/rijaliti orkuženju i maglovitih ideja kako da “prevaspitaju” publiku, ali večima, realno, samo sedi i čeka da neko drugi preduzne mešto.
E pa ekipa Dvaestroike je uzela stvar u svoje ruke i zaista napravila nešto novo, drugačije, dobro… i pokazala da se može. Bez mnogo para, bez mnogo filozofije i pompe i bez busanja u grudi, poklonili su Beogradu i Srbiji mesto gde duh urbane kulture i rokenrola živi, raste i jasno nam poručuje da nije sve izgubljeno u ovoj večitoj borbi protiv vladavine kulturne kaljuge i muzičkog neukusa. Naprotiv.
Više o projektu saznali smo od Nadice, Nataše, Miše Raškovića, i Dvaestroike: Luke Raškovića (Trnje), Ivana Ivanovskog (Trnje), Marka Građina (Pogonbg) i Saše Otaševića (Pogonbg).
– Šta je Dvaestroika?
Nadica i Nataša: Dvaestroika je stil života. Beogradski CBGB.
Miša: Dvaestroika je grupa talentovanih klinaca iz kraja, povezana sličnim interesovanjima, posebno za muziku, koja je u međuvremenu izrasla u mlade profesionalce u različitim oblastima, rešena da svoje sposobnosti, stečeno znanje i iskustvo upotrebi kako bi najzad razmrdali učmalu beogradsku rok scenu.
Dvaestroika: Dvaestroika je projekat ekipe potekle iz bloka 23, sa Novog Beograda. Mi smo odrasli zajedno na punku i nastavili prirodno u svoje bendove (Pogonbgd i Trnje). Kroz godine sviranja naučili smo mnogo o tome šta bi muzičari voleli, a nadamo se da smo naučili i šta publika želi.
– Odakle ideja za projekat? Ko je sve učestvovao u realizaciji?
Nadica i Nataša: Momci iz bloka su došli na ideju da se napravi mesto gde će svako moći da dođe i da se oseća kao kod kuće. Mesto gde nema loženja i prženja već samo rokanja. U Dvaestroici možete da odvrnete muziku do daske, a da vam se ne žale komšije. Možete da priuštite sebi da obrnete turu za ortake. Mesto u gradu za nas otpisane i ugroženu vrstu.
Miša: Ideja je tinjala u svima njima i bila je dovoljna mala varnica nezadovoljstva da pokrene celu priču. Ive, Sale, Građa i Luka uz podršku velikog broja iskrenih prijatelja.
Dvaestroika: Želeli smo da napravimo mesto na kom “scena” ne može da se požali na uslove, cene pića, opremu, saradnike. Da pružimo ljudima idealnu priču i vidimo šta mogu i žele da urade sa tim. Originalnu ideju postavili smo nas četvorica zajedno, a u samu realizaciju su bili uključeni naši prijatelji i naše porodice, bez kojih ništa ne bi bilo ovoliko savršeno.
– Koji su vam bili motivi za pokretanje cele priče?
Miša: Omogućiti svim mladim alternativcima da nastupaju, a isto tako i publici koja ne želi da sluša bilo šta, mesto za izlazak i zabavu.
Dvaestroika: Na jednom mestu čujete reakciju da je lepo, ali da ne može da radi dugo. Na drugom kritike na račun cena, na trećem pića, na četvrtom na izbor bendova. U zemlji kritičara, ideja je da prevaziđemo to kvalitetom.
– Kakva je saradanja sa bendovima? Odziv?
Nadica i Nataša: Dokle god ima dobrih bendova biće i dobrog odziva.
Miša: Bendove, bez obzira na vrstu muzike koju sviraju, kao i na njihove godine, prihvataju sa poštovanjem, koje im se na obostrano zadovoljstvo i vraća.
Dvaestroika: Saradnja je sjajna. Kad su ljudi otvoreni i srećni, lako je dogovoriti se oko svega. Odziv je takođe dobar, ali bismo voleli da nam se javilo više umetnika koji nisu vezani za muziku jer i njih želimo da podržimo!
– Koliko vam, u proseku, treba vremena da nagovorite bend da dođe i svira u Garaži?
Nadica i Nataša: Koliko traje i telefonski razgovor ?
Miša: Vrlo brzo se uspostavlja kontakt i čim bendovi shvate iskrenost poziva, dolazi do dogovora.
Dvaestroika: Trudimo se da ne nagovaramo nikoga ni na šta. We make them an offer they can’t refuse. Vrlo brzo se stvori povezanost, kad shvate da mi ne želimo njihovu “tezgu” već im pružamo način da se bave svojom umetnošću potpuno neograničeno.
– Alternativna scena u Srbiji… Ima li nade?
Nadica i Nataša: Ima nade! The boys are back in town!
Miša: Naravno da ima nade. I volje. I energije. I mogućnosti.
Dvaestroika: Pogledajte osmehe ljudi koji sviraju.
– Da li su mladi domaći bendovi razmaženi i koliko? A publika?
Miša: Ne koliko bi trebalo da budu, obzirom na kvalitete koje poseduju. Isto se odnosi i na publiku.
Dvaestroika: Mi smo ti “mladi domaći bendovi” pa mislimo da ne bismo mogli kvalitetno da prokomentarišemo. Publici su porasli apetiti, nekada je bilo dovoljno samo da ne budeš kod kuće, a sada su preumorni. Pretpostavljamo od previše pokušaja i promašaja, ali daleko od razmaženosti.
– Da li može da se živi od alternative?
Nadica i Nataša: U Srbiji može, ali kada alternativa postane komercijala. A mi ne želimo da postanemo komercijala. Zato i radimo poslove od kojih plaćamo struju, vodu, net, a ovde u garaži za svoju dušu.
Miša: Optimizam je takođe osobina koju gaje svi učesnici ovog projekta.
Dvaestroika: Može da se živi od bilo čega, ukoliko u to snažno verujete i date sve od sebe.
– Dalji planovi?
Nadica i Nataša: Sve planove i informacije možete videti na našoj fb i ig strani ?
Miša: Svakako vezani za borbu protiv neukusa u svim oblastima zivota.
Dvaestroika: Mnogo predivnih koncerata i lepo leto u Beogradu! Pred nama su nastupi bendova: DJ Časna sestra, Poriv, Nestašni, Ukratko Štef, Aritmia, DNKA, The Bite, Apricot Brew, Bluz Mašina, Pogonbgd, Mašinko, SNB i još mnogo, mnogo toga!
I da ne zaboravimo – četvrtkom i subotom Dvaestroika u klubu Garaža organizuje koncerte i kulturne aktivnosti za sve alternativce i one koji se tako osećaju.
Mi smo bili na svirkama Akustičnih idijota i IQV – Ekv tribute benda, dobro se proveli i napravili nekoliko fotografija…
