Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša raspisalo je u aprilu konkurs za književnu nagradu “Slaviša Nikolin Živković” za neobjavljeno pesničko, prozno ili dramsko delo napisano na srpskom jeziku.
Žiri u sastavu koji čine Ivan Cvetanović, Velimir Ilić i Goran Živković Gorki uvrstio je u uži izbor četiri rukopisa: zbirku pesama “Koračanje ispod površine” Marka Poropatića i romane “Dođoši” Čedomira Vrlješa, “Herceg Polanski – Usmeni ispit iz kreativnog pisanja” Miloša Grozdanovića i “Soba 427” Jadranke Milenković.
Zbirka pesama Marka Poropatića “Koračanje ispod površine” izdvojila se zrelim poetskim razmišljanjima, u okviru kojih svojevrsnim minimalističkim pristupom, uz prisustvo simbolističko-nadrealističkih elemenata autor prikazuje svetliju stranu sivila gradova, njihovih trgova i skrivenih mračnih uglova.
“Dođoši” Čedomira Vrlješe je upečatljiv rukopis romana kojim autor na katarzičan način oživljava ratnu tematiku na našim prostorima devedesetih godina prošlog veka, gradeći diskretnim humorom vrlo efektnu tragikomičnu poetsko-umetničku sliku.
Rukopis Miloša Grozdanovića “Herceg Polanski – Usmeni ispit iz kreativnog pisanja” predstavlja uspešan književni eksperiment, u okviru koga se u postmodernističkom ključu vešto spajaju različite žanrovske forme i književne vrste, objedinjene pričom o događajima koji su (kako se u romanu navodi) “bili inicijalne kapisle za mnoga dešavanja, koja su odredila sudbinu 20. veka”.
Rukopis romana “Soba 427” Jadranke Milenković izdvojio se suptilnim pristupom temi pisanja kao načinu prevazilaženja raznih životnih konfliktnih situacija i kompenzovanja brojnih nedostataka različitog tipa, umetnički veoma efektno i sugestivno realizovanoj u prostoru instituta za lečenje plućnih bolesti, u kome je junakinja boravila nekoliko nedelja. Saopštio je žiri koji čine Ivan Cvetanović, Velimir Ilić i Goran Živković Gorki.
Odluka o dobitniku nagrade koja nosi ime niškog pisca Slaviše Nikolin Živkovića (1953-1990) biće naknadno saopštena.
Slaviša Nikolin Živković, zvani Šaka, bio je roker po vokaciji, pesnik po opredeljenju, vagabund i klošar, svetski putnik bez overenog pasoša, ranoranilac-ribolovac, zen-učitelj, radnik u trećoj smeni, savremenik Harolda Fostera, prijatelj Rajnera Fasbindera, De Sadov lični kritičar, čovek koji je uživo gledao Ben Belu i Josipa Broza u blindiranoj limuzini, džin u zaturenom cirkusu, sparing partner Majka Tajsona, majstor za poluprovodnike, bitnik, veliki stvaralac i vizionar.
Objavio je pesme “Tor za šugavu ovcu” (Gradina, 1979. i Niški kulturni centar, 2004), priče “Grimase” (Vidici, 1988. i Niški kulturni centar, 2003), a posthumno su objavljeni njegov roman “Palikuća” (Gradina, 1991. i Niški kulturni centar, 2004), eseji “Čudni šumar” (Studentski kulturni centar, 1991. i Niški kulturni centar, 2004), te priče iz zaostavštine “Štenad” (Niški kulturni centar, 2006).
