Mobil Demo Fest, prvi muzički festival u kojem su muzički autori imali i dodatni zadatak, da se prijave tako što će snimiti spot mobilnim telefonom u jednom kadru, ulazi u drugu fazu. Rok za prijavljivanje je istekao i sada sledi izbor pet najboljih izvođača koji će se u finalu takmičiti za debi album i još nekoliko vrednih nagrada.
Uskoro ćemo saznati kakva je konkurencija i sa čim će se suočiti naš žiri, a mi vam predstavljamo i šestog člana tima koji će, uz publiku, odlučiti o finalistima.
Postoje situacije kada suvoparna biografija zaista ne može da vam kaže sve o nekome. Možda najprecizniji opis u dve reči za Nemanju Jovanova je – filmski stvaralac. Ali ni izdaleka nije dovoljna. Jer, pored toga što je bio direktor fotografije u brojnim domaćim i inostranim igranim i dokumentarnim filmovima, on je i fotograf, uspešan pisac, kolumnista, jedriličar, kendoista… ali pre svega čovek koji voli i ume da deli svoje znanje.
Zašto u Srbiji već 30 godina nije nastao novi veliki bend i gde smo to pogrešili?
– Zaista teško pitanje. Uglavnom se slažem sa pristupom da je važno sagledati sopstvene greške, ali mislim da je glavni krivac promena muzičke klime, ne samo u Srbiji. Koji je to veliki bend nastao na celom svetu u poslednjih trideset godina, a da je dostigao i pola slave “onih” velikih bendova? (Led Z., Pink F., Metaklica, AC/DC, Rolling S., Queen…) Na muzičkoj sceni se toliko toga dešava, što je dobro, ali paralelno je izuzetno teško sagledati i prihvatiti tolike ponude. Životnim brzanjem, rok trajanja se skratio na desetine meseci, a zatim, možda i potpuni zaborav. Publika se zadovoljava samom činjenicom da se slavina nove ponude nikada neće zatvoriti, pa… zašto se onda vraćati na nekoga ili nešto, kada će već isplivati neko sličan! Ovde mislim na najširi auditorijum. Svaka čast doslednim ljubiteljima koji zdušno prate omiljene bendove, ali stičem utisak da za takvu strast danas više nema snage. Dolazim na pitanje, da li je greška u ponuđačima ili onima koji to prihvataju i svojim obožavanjem održavaju iskru života neke ideje.
Da li su mladi danas premalo buntovni da bi mogli da generišu energiju koju traži dobar rocknroll ili za bilo koji drugi oblik urbane kulture?
– Mladi su danas sa jedne strane izraženo buntovni, ali taj bunt kao da nema sličnosti sa istiniskim suprotstavljanjem. Taj neo-bunt je dozvoljena veličina, čak i favorizovana ili hipsterizovana. Preduslov za istinski bunt je kvalitet. Da bi se protiv nečega pobunio, sa jedne strane mora da postoji suvereni autoritet, ali koji ima visoki kvalitet! Bundžije (oni koji misle drugačije) se zatim bore za svoj komad istine, odgovarajući na kvalitet, samo iz svog ugla. Kako danas odvojiti načine, kada je sve razrovano linijom: kvalitet i nekvalitet? Šund, kič i opasan treš, naspram koga r’n’r staje ponosito već kao izgovoreni termin, čak i kao pomisao. Neka je Rok sinonim za hodanje drugom obalom neke divlje planinske reke. Ovde reke više nema, već svi hodaju po glibu, ruku pod ruku.
Učini mi se da je danas reč bunt neka vrsta pretpostavljenog životnog stila i da nema veze za izraženim suprotstavljanjem glavnom toku. Potpuno buntovništvo zahteva mnogo više od toga.
Kako vidiš domaću urbanu umetničku scenu za 10 godina?
– Dekada je dugačak period i može obuhvatiti veliku promenu. Moguće je da će se publika umoriti od trivijalnosti i poželeti istinski drugačije sadržaje, čije će kvalitete spoznati i uzdići ih u neki paralelni, ali snažan tok. Pesimističko-realistički posmatrano, to se verovatno neće dogoditi. Nemoguće je sagledavati, a posebno projektovati tendencije, bez ozbiljnog oslanjanja na sveprožimajuće društveno socijalne faktore.
Koji je najbolji savet koji bi mogao da daš bendovima koji tek počinju, odnosno mladim umetnicima koji tek pokušavaju da pronađu svoje mesto u urbanom umetničkom pejzažu?
– Jedini savet koji mogu ponuditi jeste onaj koji dajem svim svojim učenicima. Uopšte svima koji se odvaže da nešto pokušaju da stvore. Bilo to, rečju, slikom ili zvukom. Pokušajte da budete originalni! Znam da taj savet svakome navuče kiselu facu na lice, ali zaista tako mislim. Preteško je biti originalan u vremenu svedostupnosti! Ipak mislim da je moguće i da je veoma izvodljivo, naročito ako stvaranje nije inicijalno okovano fantaziranim koferima novca! (pitate me zašto bi iko išta stvorio, osim zbog love!? Ko hoće kofere love neka programira, trguje, prodaje jeftino za skuplje i sl. Ko hoće da stvara, može samo da računa da će vucarati pocepane kofere, ali zato prepune zadovoljstva) Kada nema tih težnji, da nešto “mora” da uspe, tu se lome granice, cepaju pravilnici i buše drugačije rupe na saksiji. Pazite drugačije! One koje obavljaju istu funkciju, ali su drugačije. Fuzija pravaca, sinteza stilova. Okanite se uzoraka tuđeg uspeha, jer isti recept ne uspeva dva puta. Možda je u vreme kada nije bilo interneta, mogla da se prepeva pesma koja je “skinuta” noću sa kratkih talasa. Danas to samo može da izazove podmseh. Treba imati i meru u tome da različitost ne preraste u nakaradu. Da ne ispadne šok jači od dela, jer to je kratkog daha. Teže je sada nego ikada biti hrabar u riziku, originalan u izrazu i zadovoljan u priznanju. Ili možda nije. (govorim sada, jer sada živim!)
Zašto si prihvatio ulogu člana žirija na Mobil Demo Festu?
– Volim da žiriram! Da se upoznajem sa novim sadržajima, razmatram ih i diskutujem sa drugim članovima o utiscima. Na žalost žiriranje, sekeltovanje ili kritikovanje je često satanizovano. Razlozi za to su očigledni. Mišljenja sam da je to plemeniti poziv za iskazivanje svog iskrenog i stručno potkrepljenog mišljenja. Pripadam generaciji stvaralaca koja je naučena da diskutuje, kritikuje i brani stvaralaštvo, što sam (ponekada i uz teškoće) posebno gajio i profesionano i privatno. Mišljenja sam da je to ključ za gradnju zdravog odnosa sa publikom, mnjenjem i sa samim sobom kao autorom. Žiriranje je sastavni deo autorskog života, bilo da se nalazite sa jedne ili sa druge strane. Imperativ je iskusiti i lice i naličje, ali… svedoci smo da je danas kritikovanje, žiriranje i slektovanje postalo unosan biznis, koji retko rade autori-stvaraoci. Evo ja i dalje imam privilegiju da stvaram, pa hajde i da iskažem mišljenje o nečijem tuđem stvaranju.
Nemanja Jovanov – CINEMATOGRAPHER Show reel 2018 from Nemanja Jovanov on Vimeo.
