Pesmom “Vardar e Stiks” makedonski sastav Mizar simbolično nas ponovo vodi na obale “Belog mora”, sugerišući da jedino smrt može očistiti ljudske duše ogrezle u tami.
Nakon “Psalma 135” i “Grozomore”, legendarni skopski darkwave sastav Mizar objavio je nedavno i treći singl sa nadolazećeg, još uvek neimenovanog albuma. Reč je o pesmi “Vardar e Stiks”, za koju je, baš kao i za “Grozomoru”, stihove napisao novi pevač benda Niko Đorđievski. Muziku potpisuje frontmen Gorazd Čapovski, dok produkciju i aranžman zajednički potpisuju Đorđievski i Čapovski. Spot je režirao Aleksandar Ristovski Princ, klavijaturista i prateći vokal Mizara.
Autoritet nad identitetom… Mizar se ukazao nad Beogradom (fotoreportaža)
Kao i prva dva singla, i “Vardar e Stiks” predstavlja duboko introspektivnu analizu sopstvenog bića, ali i neposrednog okruženja čoveka. Naravno, Vardar je u ovom kontekstu tek geografska podudarnost, a ne mitska reka kojom su mrtve duše odlazile u podzemni svet. Zapravo, Vardar simbolizuje “reku života” kojom plove sva ljudska bića, dok su “mrtve duše” gresi koje tokom svog postojanja činimo. Budući da se Vardar uliva u “Belo (Egejsko) more”, ono postaje simbol smrti koja “ispira tamu naše duše i sve naše grehe”.
Važna je i referenca na album “Deteto i Beloto more”, kao nastavak prepoznatljivog narativa Mizara. Dete, kao simbol duhovne čistote i nevinosti, i “Belo more” kao krajnje odredište svih ljudskih bića na planeti. Sve između te dve krajnosti jeste “Vardar” – naš grešni život lišen ljubavi, vere i duhovnosti. Takav svet ne ostavlja mnogo nade za bolju budućnost, pa jedino rešenje predstavlja potpuni reset, odnosno “ispiranje u Belom moru”, ponovno rađanje čiste duše ispunjene ljubavlju i njen povratak u mutnu reku života koju tek treba pročistiti.
Koliko krugova do Vizantije? Mizar zasijao u Dorćol Platzu i odveo nas na isceliteljsko muzičko putovanje (fotoreportaža)
Kako Niko Đorđievski dobija sve veću ulogu u bendu, tako i konture novog albuma i zvuka Mizara postaju sve jasnije. Na videlo izlazi i mračna, proročka strana Đorđievskog, koji svoju dualnu prirodu više ne sputava. Ta priroda savršeno korespondira sa “krvnom slikom” benda, njegovom lirikom i ikonografijom. Zato možemo reći da “Grozomora” i “Vardar e Stiks” učvršćuju smer aktuelnog otkrovenja Mizara, koje svima nama nudi jasan i jednostavan izbor: pozabaviti se sopstvenim “potokom” pre nego što se on ulije u “Vardar”, ili se utopiti u opštem mulju i, kao deo velike, blatnjave mase, skončati u “Belom moru”. Tamo ćemo svakako završiti – ali nije svejedno u kom obliku.
