Prošle sedmice “slučaj” Bojane Vunturišević i Tin Drum Musica, odnosno Slobodana Nešovića Loke, podigao je priličnu prašinu u muzičkim krugovima. I pritom jasno pokazao da se na ovim prostorima o autorskim pravima zna malo i apsolutno nedovoljno.
Nikola Jovanović, potpredsednik RUNDA – regionalne asocijacije nezavisnih diskografa Balkana, na svom blogu na portalu kontra.rs objavio je tekst koji bi svaki muzički autor trebalo da pročita i ukojem u 10 tačaka objašnjava šta sve treba znati prilikom potpisivanja izdavačkog ugovora.
Blog Nikole Jovanovića prenosimo u celosti i ozbiljno preporučujemo:
1. Angažujte advokata i slušajte šta kaže
2. Osnovni elementi ugovora
Osnovni elementi ugovora, kako ih zakon definiše, trebalo bi da budu bar imena ugovornih strana, naslov, odnosno identifikacija autorskog dela, prava koja su predmet ustupanja, odnosno prenosa, visina, način i rokovi plaćanja autorske naknade ako je ugovorena, kao i sadržinska, prostorna i vremenska ograničenja ako postoje.
Da prevedem – između koga se ugovor zasniva, ime i prezime autora, osnovni podaci firme sa kojom ugovor potpisujete, naslovi dela (pesama) na koje se ugovor odnosi, da li se ugovor odnosi na interpretaciju, fonograme, autorstvo ili na sve zajedno i kako konkretno, da li je ugovorena visina naknade, i kako se deli dobit, kada i koliko je potpisnik ugovora obavezan da vam plati i na koji način, od kada do kada ugovor traje, datum stupanja na snagu, vremenski rokovi, za koju teritoriju i slično…
3. Rok trajanja ugovora
Ovo je možda, pored vrste prava koje ustupate, jedna od najbitnijih odredbi ugovora. Od kada do kada ugovor traje? Složićemo se da su ovo individualne stvari, da ugovori mogu da traju par godina, 5, 10, zauvek. Evo šta treba da znate.
Datum početka važenja ugovora – dan od kada ugovor stupa na snagu. Pogledajte da li postoji retoraktivnost u ugovoru, koja znači da na primer izdavač može da potražuje u svoje ili vaše ime deo prihoda koje ste ostvarili pre nego što je ugovor potpisan. Pesmu ste objavili pre šest meseci, a ugovor potpisujete kasnije. Ovo ima smisla ukoliko verujete da će vam izdavač ili publišer pomoći da bolje, lakše ili brže naplatite određena prava od emitovanja na televiziji ili radiju ili nešto slično. Ali nema smisla ako izdavač ili publišer žele deo kolaća koji ste sami već stvorili. Da, neki će vas usloviti da je to deo paketa, ali imate prava da vaš argument bude da ste nešto sami uradili i da je to vaše, i da ste spremni da delite zajednički uspeh a ne da se neko voza na vašem uspehu.
Trajanje ugovora – kao što rekoh individualna stvar. Za mene lično, godinu dana je malo. Možda iz tog roka možete da vidite kako dišete zajedno, da li se kapirate, da li saradnja funkcioniše, ali je realno malo za naplatu recimo prava preko organizacija. Za to postoje određeni obračunski periodi koji znaju da budu i po godinu i po dana pre nego što bilo šta naplatite.
Ono što ovde gledate je konkretno trajanje ugovora i na šta se to trajanje konkretno odnosi.
Na primer, izbegavajte sve ugovore koji trajanje ugovora definišu kao vreme trajanja autorskog ili fonogramskog prava ili vreme trajanja autorskog prava kako ga definiše zakon. U prevodu ovo bukvalno znači da ste potpisali ugovor zauvek. Jer konkretno autorsko pravo traje 70 godina od smrti autora tj vas!
Postoje ugovori koje želite da potpišete možda i na ovaj način, ali za to morate da imate razlog. Šta je to što vam druga strana nudi pa ćete vi to potpisati. Na primer ja sam smatrao u mojim ugovorima da ukoliko je moja firma ta koja se konkretno i direktno bavi promocijom materijala, zakazuje gostovanja, radi medijsku kampanju i oglašavanje i sve u svemu čini da taj materijal postane popularan pa to onda utiče i na prihode, autor postaje popularan, kreću koncerti, turneje itd. ja zaslužujem deo kolača jer je moje direktno angažovanje uticalo na to da te pesme ili postanu hitovi ili budu slušane i emitovane.
Treba ceniti svačije vreme, angažovanje i investiciju zato budite realni u proceni šta je to što druga strana donosi i koji su doprinosi da bi vaša karijera napredovala. Tražite jasne rokove, tražite jasnu akciju i jasne i konkretne zadatke.
Takođe dobro pogledajte odredbe o automatskom produživanju ugovora. Vidite da li vam takve odredbe odgovaraju, i koje su tu vaše obaveze ako želite da se iz ugovora izvučete. Ono što vi ovde želite da izbegnete je u stvari šta ako ugovor ostane samo u formi obećanja. Sve je lepo bilo na sastanku, zvuči lepo na papiru, ali se ništa nije desilo, a to nas u stvari dovodi do sledeće tačke.
4. Raskid ugovora
Ono što ovde želite je jasnu putanju i jasne definicije. Ukoliko se ova ili ona odredba ugovora ne poštuju koja je procedura za raskid ugovora. Koje su posledice po obe strane za nepoštovanje odredbi ugovora, da li su to penali itd. Uglavnom zahtevajte u ugovoru jasno definisane odnose i jasno definisan način raskida ugovora, da ne bi jedini način raskida tog ugovora bio sudskim putem. Zamislite najgore moguće opcije i pokušajte da ih prenesete konkretno na ugovor.
5. Na šta se ugovor konkretno odnosi
Ovo je vrlo bitno u startu definisati. Da li se ugovor odnosi na konkretnu pesmu, singl ili album. Ili se odnosi na vas kao autora ili interpretatora (budite ovde vrlo obazrivi šta radite) jer razlika je velika. Često se dešava da autor misli da je potpisao nešto samo za jedan album ili singl ali nije ni svestan da je potpisao za sve što tokom trajanja ugovora napravi ili stvori. Ovo su uglavnom i kod nas najčešći primeri problema između publišera i izdavača sa jedne i autora sa druge strane. Jedno je kada potpisujete za konkretne pesme ili snimke, a drugo je kada potpisujete da se odnosi na sve što stvorite u određenom periodu i što ste do sada stvorili ili ćete tek stvoriti.
Drugi bitan momenat je ekskluzivnost kao i pravo prvenstva. Ekskluzivnost da izdajete ili objavljujete za samo jednog izdavača. Da postoje uslovi pod kojima ste spremni da potpišete ugovore na dva ili tri albuma pa ste u obavezi da to izvršite. Imate toliko primera svetskih izvođača koji potpisuju takve ugovore. Ali obično takve ugovore prati i konkretan avans ili suma novca kao garancija da će se ozbiljno baviti vašim izdanje i vašom muzikom. A to prati i ozbiljan plan promocije. Rad sa izdavačem je kao brak, mislim da morate da testirate šta vam odgovara i da nađete saradnike koji vam odgovraju. Ovde ne treba da bude pozicija kako ću ja da prevarim izdavača ili on mene. Ako ulazite u igru tako onda ste oboje osuđeni na propast. Trebate da nađete ljude kojima se dopada to što radite i koji su zbog toga spremni da ulažu u vas, makar to bilo samo vreme, i koji sa vama dele viziju i mišljenje i rade na tome da zajedno nešto stvarate. Sve ostalo vodi ka propasti.
Treći bitan momenat je pravo prvenstva. Ovo su nekako postali standardni delovi ugovora, možda ne i bez razloga. Konkretno se odnose na to da ukoliko želite da objavite neko sledeće izdanje trenutni izdavač ima pravo prvenstva da mu ponudite izdanje, pa on može da ga odbije ili ako već imate drugu ponudu da da bolju. Negde je i razumljivo ako ste imali uspešno izdanje i dobrog izdavača koji je uspeo da vam napravi uspeh sa tim izdanjem, da će on hteti da se zaštiti od toga da vas konkurencija ne preotme.
Četvrti bitan momenat je da razumete šta je publišing a sa njime i mala i mehanička prava, javno emitovanje i saopštavanje, šta je interpretacija a šta je fonogram. O ovim stvarima mogu da pišem danima, ali pokušaću da sažmem najbitnije elemente.
5. Pablišing
Često će se u ugovorima navesti definicija da izdavač na sebe preuzima pablišing (publishing) ili postaje vaš pablišer (publisher) ovim ugovorom. O ovome možemo da pišemo danima, ali da pokušam da skratim i pojednostavim – pablišer je neko ko se bavi vašom adminitracijom prava i ko postaje suvlasnik na vašem autorstvu. Publišer je kao agent koji deluje i prikuplja naknadu u vaše ime. Publišer je vlasnik autorskog prava ili administrator. Da ne bude zabune publišing se odnosi samo na autorstvo – tekst, muziku i aranžman. To znači da će u Sokoju ili kako god se zvala organizacija u vašoj zemlji oni biti registrovani kao pablišeri (radi lakšeg razumevanja kao koautori) jer bukvalno time dobijaju ista prava. Dobijaju deo od prodaje vaše muzike putem nosača zvuka (kroz tzv mehanička prava), od svakog emitovanja na televiziji ili radiju ili bilo kom mediju (tzv mala prava), od javnog emitovanja i reemitovanja, od digitalnih servisa. Dakle ulazite u imovinske odnose sa pablišerom. Iako su se mnogi autori ovim opekli ima i svetlih i pozitivnih primera. Ja ne mislim da je pablišing loša stvar, i dobar publišer će umeti da vam dobro administrira katalog, da vas štiti i da u vaše ime bolje i više naplati vaša prava.
Ali ovo je opet odnos u koji treba da uđete sa razumevanjem šta se konkretno i kako radi. Ako se neko bavi samo administracijom teško da ćete dozvoliti da takav odnos traje zauvek i želećete da vidite kako stvari funkcionišu i da li su uspešne. Ako vam neko konkretno pomaže u tome da čini vaše delo popularnim, gura ga u reklame, fimove, time ostvarujete zajedno veću dobit onda je i realno da dobije svoje deo kolača. Opet znam i mnoge koji su se zarobili lošim ugovorima iz kojih ne mogu danas da pobegnu. Ovde je takođe bitno za šta potpisujete pablišing pa se vraćamo na pređašnju priču, da li specifično samo za određene pesme, ili za kompletno celu karijeru, sve što ste stvorili ili ćete stvoriti. Na to se u ugovoru odnose rečenice tipa „pravo na objavljivanje još neobjavljenih kompozicija“ i tome slično…
Takođe bitni su procenti. Oni se u industriji kreću negde od 5 pa do nekih 20 ili 30%. Naravno ako se radi o administraciji ti procenti će biti od 5 do 15% zavisno od obima kataloga, obima posla, kompleksnosti, broja teritorija na kojima sakupljate prava i slično. Takođe nećete imati isti obim posla sa pesmama koje su starije i sa novim izdanjima. Ukoliko vam pablišer radi na aktivnoj promociji izdanja može da traži veći procenat od 20 i 30% i to ima smisla u vremenu trajanja tog ugovora.
Vodite računa, da sem ako to ne definišete drugačije, pablišer se posle zajedno sa vama pita za sve i ostvaruje prihode od svega. Na primer želite da prodate pesmu za reklamu. Ne može. Morate da se usaglasite sa svojim pablišerom, da i oni dobiju deo prihoda kao i da se zajedno sa vama usaglase oko cene. Postoje slučajevi u kojima je pablišer tražio previše od agencije, autor već pristao za manje i dogovor je onda propao.
Takođe, nekada izdavači imaju i odvojene firme koje se bave samo pablišingom a nekada je sve u okviru iste kuće.
6. Interpretacija
Interpretacija u bukvalnom prevodu znači izvođenje. Većina ugovora koju autori danas potpisuju se i naziva interpretatorski, na stranu što mislim da je to pogrešno, ali to se nekako kod nas zapatilo kao pravilo. Kod interpretacije takođe želite da obratite pažnju na trajanje ugovora, kao i vaše mogućnosti da van ugovora možete da snimate ili učestvujete u drugim projektima. Kao i kod Pablišinga vodite računa da li potpisujete za konkretan album ili izdanje ili generalni ugovor. Kao i kod autorstva izdavač može da traži udeo u interpretaciji koji se ostvaruje kod organizacije Prava Interpretatora. Ozbiljni izdavački ugovori u svetu u suštini ovo imaju kao obavezni deo i možete da snimate samo za njih. Ali to je pod uslovom da vam ista ta izdačka kuća obezbedi pozamašni avans zbog koga biste pristali na ovo i sve ostale benefite za vašu karijeru kako bi pristajanje na ovakvu vrstu odredbi imalo smisla.
7. Fonogram
Fonogram je snimak. Vlasnik snimka tj fonograma je onaj ko je svojim sredstivma i u svojoj organizaciji ove fonograme snimio. Ranije je to uglavnom bio izdavač, ali danas, sa razvojem tehnologije sve više autora izdavačima dolazi sa gotovim snimcima i gotovim izdanjima. Te su defakto autori ili izvođači vlasnici snimaka sem u slučaju kada su dobili sredstva ili avanse od izdavača za snimanje i produkciju izdanja, ili ih je izdavač platio pa su ta prava preneli na izdavača.
Ono što želite da izbegnete je da prenesete fonogramska prava zauvek na izdavača bez naknade samo zato što će izdavač odštampati CD (umnožavanje nema veze sa vlasništvom fonograma) niti zato što je to ‘izdavačko pravo’. Činjenica je da ovo pravo mogu da ostvare i firme i pojedinci, i da članovu OFPSa mogu da budu i jedni i drugi- Činjenica je da CD ili Vinil mogu da naprave i fizička lica i pravna lica. Sem ukoliko niste pristali da izdavač otkupi ova prava ili on plati snimanje izdanja vlasništvo nad snimkom pripada vama.
Postoje situacije u kojima će izdavač zbog rada na izdanju smatrati da mu pripada deo ovih prava i to će biti na vama da procenite. Izbegavajte situacije u kojima kažu da vama ostaje autorsko a nama ide fonrogramsko pravo. I fonogramska prava se ubiru od emitovanja na tv i radio stanicama i svaki put kada se vaša pesma emituje vi treba da ostvarite prihode, kao i od javnog emitovanja i reemitovanja.
Izbegavajte ugovore u kojima se trajanje ugovora za fonogram prepisuje zauvek a ugovori traju par godina. Što u prevodu znači da će oni ubirati prihode od fonograma 50 godina, a da će vama za prodaju izdanja bilo kao fizička izdanja ili digitalna izdanja biti u obavezi da plaćaju samo par godina.
Prenosom prava na snimak trajno ste vezani za izdavača kome ste snimak preneli. Time ulazite u imovinske odnose sa izdavačem i bez njih nećete moći ništa sa tim snimkom da radite uključujući da ga stavite u prodaju, na digitalne servise ili YouTube.
Na primer za gore pomenutu reklamu ako kažemo da je vlasnik snimka izdavač, a Coca Cola vam plaća 1000 e za reklamu podela izgleda ovako 50% dobije vlasnik snimka tj 500e ide izdavaču, 20% dobija vaš pablišer tj. 200e i 300e dobija autor tj, vi.
Da se razumemo ne mislim da je prenos vlasništva snimka problem u situacijama kada ste za to plaćeni ili kada je izdavač organizovao i platio snimanje. Vrednost takvog odnosa morate sami da odredite realno, ne samo koliko taj snimak vredi već koliko će on vredeti u budućnosti.
8. Podela prihoda
Ne postoje jasna pravila oko podele prihoda. Ovo je poglavlje koje vi pišete i dogovarate. Različiti izdavači imaju različite procente. Ono što je negde kao nepisano pravilo u industriji nezavisnih izdavača je da se podela prihoda do 50% od digitalnog izdavaštva smatra fer, da sve preko toga nema baš ekonomske islpativosti. Naravno shodno ulaganju izdavača ovi prihodi mogu da budu veći ili manji ili drugačiji. Postoje ugovori gde će se prvo tražiti isplata avansa ili ulaganja izdavača, a tek onda se pristupiti podeli prihoda.
Ono što želite da u ugovorima izbegnete su skriveni troškovi. Utvrdite unapred šta koliko košta. Nemojte pristajati na troškove, recimo, pakovanja za digitalne servise jer to realno ne postoji. Već sam vam naveo da postoje procenti za pablišing koji se donekle, makar u mom svetu nezavisnog izdavaštva smatraju normalnim. Na primer imate Fair Digital Deals Declaration pa bacite pogled.
Što se fonogramskih prava tiče, ja sam sa mojim izvođačima išao i do 50% podele prihoda. Naravno opet navodim slučajave u kojima izdavači finansiraju snimanje čime prihod pripada njima u potpunosti.
9. Digitalna distribucija
Nemojte da vam neko prodaje digitalne bajke. Digital danas možete da radite i sami.. Postoji milion opcija koja su iste ili slične.
Neće biti ni presudno da li neko ima 0,1 gore ili dole bolji rate od servisa, jer opet uglavnom su slični ugovori, i dok ne počnete da pravite ozbiljan novac taj 0,1 neće vam bitno promeniti život. Ono što je mnogo bitnije kod digitalne distribucije je kvalitet samog servisa. U tome treba da leži caka. Prvo u stvari, treba da raskrstite sa samim sobom da li vi uopšte želite time da se bakćete ili ne. Ukoliko vas ne zanima da se time bavite, onda imate sva prava da to prepustite nekome ko se time bavim i da za to dobije svoj procenat. Kod kvaliteta servisa gledate da li imaju sopstveni softver ili dashboard preko koga se uploaduje materijal na servise, koje sve servise i teritorije pokrivaju, koliko brzo je moguće da reaguju i da li je moguće da reaguju u kriznim situacijama tipa claimovi, skidanje pesama i slično, da li servis nudi laku i jednostavnu izmenu eventualnih grešaka, da li imaju i kakvu komunkaciju sa servisima direktno, kada vrše isplatu – koji su obračunski periodi i kako dobijate izveštaje i da li imate pristup statistici. Ono što će možda neki veći moći da urade je da vas bolje plasiraju ili pozicioniraju na servisima, tipa Home page na Deezeru, ubacivanje na playlistu i slično. Sve ostalo su samo bajke i nemojte da vas plaše termini o ISRC kodovima i ostalim tehničkim stvarima jer su to u suštini samo tehnikalije. Da, neko time treba da se bavi, ali nije to nuklearna fizika. Sve može da se nauči. I da, postoje izdavači koji imaju bolje odnose sa serivisma, ali najveći deo tih alatki možete da imate kroz dobrog distributera. Da ne umanjujem uticaj ozbiljnih izdavača jer sam i sam bio svedok toga kako ko šta može da plasira, ali se sve svodi u suštini na promociju na servisima.
YouTube spotovi su možda posebna stvar. Ja nikada nisam bio pobornik da se sve kači na kanal izdavača ili mreže iako imate sijaset uspešnih primera toga. Ali sam se uvek vodio devizom, da su izdavači i firme promenjivi, ali da vi treba da sami razvijate i vodite svoj kanal. Da pravite bazu svojih fanova. Stavljanjem na zajedničke kanale, po meni lično, se ne profilišete kao izvođač. Takođe, ukoliko želite sutra da napustite izdavača ili njemu ostaje snimak, a time i spot ili brisanjem gubite sve preglede i svoje digitalno prisustvo. Da, moguće je danas praviti claimove na druge kanale, da vas bivši izdavač za taj materijal i dalje isplaćuje, ali je po meni to preterano komplikovanje situacije. Ostavjam prostor da se kolege izdavači ne slože sa mnom. Stvar ličnog izbora i plana. Ali mislim da autori treba da razvijaju svoje kanale i profile, a ne kanale izdavača.
10. Na šta da obratite pažnju i šta da izbegavate
Izbegavajte i tražite da se izbace i drugačije objasne prekomplikovane fraze definicije i rečenice.
Izbacite sve latinske reči iz ugovora.
Obratite pažnju da dogovoreni procenti svuda u ugovoru budu istu, da u jednom članu ne iznose 20% a zatim negde 100%
Obratite pažnju da za sve definicije tipa – ustupanje prava trećim licima, licenci, kompilacija, obrada, prerada, remiksa, prodaje … uvek na kraju dodate „obavezno uz predhodnu saglasnost autora i interpretatora, ili vlasnika (suvlasnika fonograma)“.
Da vam izdavač redovno šalje izveštaje a ne samo kada vi to zahtevate ili da ima sistem u kome sami možete da proveravate makar svoje digitalne prihode koji pristižu svakog meseca. Kada stižu izveštaji i kada se rade isplate.
Gledajte da u ugovoru ne postoji nesrazmera između onoga što dajete i onoga što dobijate.
Gledajte da se ne odričete prihoda u budućnosti koje ne možete da predvidite.
Nikola Jovanović – Kontra
