Posle kiše… rastu najluđe pečurke. Tako je bilo i poslednje večeri vršačkog Wind Rock Festa

Jul je mesec čudnovat, nikada niste sigurni kada će vas iznenaditi nekom letnjom olujom.

Nažalost, prošla subota je baš bila takva. Zbog kiše koja je padala skoro bez prekida od ranih prepodnevnih sati, grmljavine i olujnog vetra organizatori Wind Rock Festa bili su prinuđeni da otkažu drugi dan festivala. Pomeranje termina, kada su bendovi u pitanju, nije uvek lako izvodljivo, pa je promene pretrpeo i line up.

Hteli mi to da priznamo ili ne postoji nešto što se zove “viša sila”. Kiša i open air koncerti ne idu zajedno. Prvenstveno iz bezbednosnih razloga, jer voda i struje se ne vole. Verujte, organizatorima je bilo najteže.

Podsećamo, 30. jula trebalo je da nastupe: Jurka, Iskaz, Ničim izazvan, Brkovi i Zona katastrofe. Zbog pomenutog otkazivanja, u nedelju smo u Vršcu gledali i slušali: Sanitarium i Seljačku bunu (oba benda su i bila planirana za treći dan festivala), Brkove i Iskaz.

U 18:00 na binu je izašao Sanitarium (pobednici Mobil Music Festa, 6. Bunta 6. Bunt Rok Festivala, Zaječarske Gitarijade, Rokerijade….) pred, nažalost, u tom trenutku malobrojnu publiku. Klinci naslonjeni uz ogradu u čudu su gledali “čike u belom” (za one koji ne znaju, imidž benda su beli mantili i zavoji) da bi već posle “Novog sebe” i “Nisam sam” uveliko skakali pokušavajući da otpevaju delove pesama.

Četrdesetak minuta, 12 numera i ludilo uz zadnju “Ja hoću više” kada su se Sanitariumu na bini pridružili neki članovi bendova Seljačka buna, Sara Džesika Panker, Kris Petku, bivši bubnjar Hobit…

Seljačka buna je bend zbog koga treba uvesti pojam “autorska obrada”. Čuveni asambl poljoprivrednika (postoje od 2005), došli su u Vršac sa novim materijalom, novom energijom, ali i starim hitovima i žestokim nastupom.

“Gothic Cica-maca”,  “Trol”, “Nije htela”, “Mi smo drvoseče”, “Pank šlager”, “Hevi metal je to!”, “Boemska Raspadija”, “Devojka sa gothic nogama” (zvuči poznato?), “Gothic Cica-maca 2″… dodatno su razigrale sve brojniju publiku.

Romantika a la Seljačka buna…

Brkovi, ko Brkovi… i šta da se priča… Voleli ih ili ne, oni u Srbiji imaju zavidnu bazu fanova. I da, u subotu je njihov nastup bio najposećeniji. Ubedljivo.

Voli narod da sluša tu “Ljubomornu”, “Malu”… “Skupe bombonjere”… Tokom izvođenje pesme “Cvetalo je meni cveće” nestalo je struje na bini, pa je publika upalila mobilne i upaljače i horski nastavila da peva a capella sa Šemsom 69.

Ni tri bisa nisu bila dovoljna. Da se narod pitao, Brkovi bi još pevali na bini pored Vršačkog jezera. A od Šemse za kraj – zdravica, napomena da čuvamo decu ko oči u glavi, a mudre starije da pazimo. 

I za kraj – grupni zagrljaj članova benda, pa grupni zagrljaj sa organizatorom, pa grupni zagrljaj sa (ma nije više ni važno)…

I da ponovim, voleli njihovu muziku ili ne, voleli njihov vizuelni identitet (ako se to tako može nazvati) ili ne, mora im se priznati da umeju da “dignu” ljude i naprave sevdah atmosferu.

Iskaz, po meni hedlajneri večeri (ali ja se ne pitam i ovo je samo moj lični stav), imao je čast da zatvori ovogodišnje izdanje Wind Rock Festa.

Dokaz da su se “izborili za mesto pod suncem” je činjenica da su posle Brkova ljudi ostali zbog njih (ne svi, ali solidan broj) i strpljivo čekali početak svirke (tehnički problemi). I dobro je što su bili poslednji jer su nam doneli jedan potpuno drugačiji ritam i vajb od prethodnog benda.

– Sve što tražimo od vas je da skačete sa nama. Imate li snage? Hoćemo da skačemo?

I skakali smo… (pisac ovih redova manje, jer je i fotograf, ali po količini potrošene energije kao da sam skakala sa jo-jo Kizom,  jer fotkati Iskaz 15 minuta ravno je boravku od sat vremena u teretani) i pevali smo, i skakali, i pevali…

Na žalost, u ponoć je morao da bude fajront pa je bilo prostora samo za jedan bis. Šteta.

I šta reći za kraj, a da ne bude otrcano i patetično? Možda samo – dođite sledeće godine na Wind Rock Fest da slušate bendove na bini pored Vršačkog jezera. Vredi.

Aleksandra Ignjatović za HL

Oglasi