Kao vlasnik jedne od najslavnijih frizura u zemlji poslednjih 40 godina, Pol Veler je iznenađujuće spokojan zbog lokni koje su mu izrasle u izolaciji.
– Samo puštam kosu – smeje se on. – Dobro, puštao bih je i inače, ali sada nisam imao izbora. Morate prosto da se prilagođavate, zar ne?
Umesto da pokuša da se ošiša kod kuće, kao što su to mnogi uradili sa različitim stepenom uspeha, slavni muzičar ju je samo pustio da raste dok se u njegovom studiju u Sariju “trudio da iskoristi vreme najbolje što može”.
– Ima se mnogo slobodnog vremena i očigledno nema nastupa uživo, tako da samo guram dalje i trudim se da radim na sledećem projektu – kaže 62-godišnjak.
Ali prvo ono najpreče, njegov 15. solo album “On Sunset”, pušten je u svet početkom jula.
U poslednje vreme Veler je svake nedelje predstavljao novi materijal (i imidž) u serijalu akustičnih sesija iz domaće radinosti.
– Moja žena me je nagovorila da ih radim – priznaje on, – ona je moja pomoćnica kamermana!
Veler, kao i njegovi heroji Bitlsi i Dejvid Bouvi pre njega, obično je stalno u pokretu. Ali njegov treći album za četiri godine (ne računajući saundtrek za film “Jawbone” ili njegovo skorašnje okušavanje sa snimanjem zvukova prirode) tera ga da, kao i većina nas u ovom trenutku, makar malo zastane i razmisli.
S ovim albumom vratio se u Polidor – diskografsku kuću koja je slavno odbila poslednji rad njegovog pop benda iz osamdesetih The Style Council, stavivši tačku na to poglavlje u njegovoj karijeri.
“Modernism: A New Decade”, njihova dip haus ploča iz 1989. godine, na kojoj zvuka gitare sa šest žica nije bilo ni za lek, na kraju je u celosti ugledala svetlost dana tek devet godina kasnije, u vreme kad je čitav svet već uveliko plesao uz elektro ritmove.
– Polidor definitivno nije bio spreman za nju – priseća se Veler, – a možda ne bi bila ni naša publika tog vremena, ali teško je reći. U to vreme to je još uvek bio andregraund zvuk, nije ni na koji način bio mejnstrim. Godinama kasnije mogao sam da uvidim njihov rezon – to ne znači da se s njim slažem – ali, naravno, uticaj i haus muzika su samo nastavili dalje, čak i danas ona samo vozi svoje. Ali tako je bilo u to vreme i to prosto morate da prihvatite – sleže on ramenima.
Posle tri decenije, čini se, Veler im tu odluku “ne uzima za zlo”, budući da je, ističe on, “čitav biznis danas potpuno drugačiji”.
– Smešno je, međutim, zato što se i dalje sećam kad sam prvi put došao u Polidor, pre toliko godina, svi su uvek bili stariji od mene – kaže on. – Sada je čitav njihov tim najmanje 20 godina mlađi, ali to mi se sviđa. A zaista volim i mnoge muzičare koje drže (Bili Ajliš, Selest, Sem Fender) tako da mi je to bilo dovoljno dobro.
Gardijan mu je dao četiri zvezdice, opisavši Velerov zvuk iz 2020. godine kao “topao, mudar i još uvek sposoban da iznenadi”.
– Sa dovoljno melodija da zadovolji bazu fanova sastavljenu od ćalaca kosijanera i dovoljno eksperimenata da njegove zadovolji vlastite neočekivane ukuse, ovo je Veler koji uzima najbolje od oba sveta – napisao je Aleksis Petridis.
Istu ocenu dodelio je i Tajms, koji je napisao da je „Modfader u hipi fazonu”.
– Uglavnom možete da procenite šta je Veler naumio po stanju u kom mu se nalazi kosa – primetio je Vil Hodžkinson.
Za to vreme, Independent mu je takođe dao četiri zvezdice, a Mark Bomont je napisao da “On Sunset” – “briljantno spaja nova interesovanja za avangardu s uvek drugačijim soul raspoloženjem budućnosti”.
Naslovna numera inspirisana je putovanjem do Bulevara sumraka u Los Anđelesu pred koronu, gde je otac osmoro dece posetio najstarijeg sina. To je prizvalo sećanja na njegovo prvo putovanje tamo “još ’77’, kao 19-godišnji klinac na turneji” s onim što će, za mnoge, postati ključni britanski post-pank bend, The Jam.
– Odseo sam u malom hotelu u tom uskom delu grada, gde se nalazi legendarni muzički klub ‘Whisky a Go Go’. ‘The Rainbow Room’ i ‘Sunset Marquis’ su malo dalje niz ulicu – objašnjava on. – Bio sam u Los Anđelesu bezbroj puta od tada, ali nisam hodao tim konkretnim delom od tada i pomislio sam: ‘Oh, moj Bože, koliko je vremena prošlo’, čak i sam to ponekad zaboravim. Bio je to, dakle, trenutak refleksije, prisetio sam se smešnih stvari i srećnih vremena koje smo doživeli tamo.
On dodaje:
– Samo sam zamislio tu osobu koja traži stare prijatelje, ili stare ljubavnike, ili šta god da je već imao, a očigledno je da su svi oni nastavili dalje sa svojim životima.
Vreme izlaska albuma poklopio se i sa nekim mračnim momentima za čovečanstvo, sa pandemijom korona virusa i smrću Džordža Flojda – crnog Amerikanca koji je stradao kad ga je priveo beli policajac.
Veler, koji i sam ima odraslu decu mešanog porekla, misli da je “šokantno da se to tamo i dalje dešava” i podržava proteste pokreta “Crni životi su važni”.
– Pored svega što se desilo u poratnim godinama sa građanskim pravima i crnim predsednikom, ništa se nije promenilo – kaže on. Ne znam kako će oni to da reše u toj zemlji, to je toliko duboko ukorenjeno. Čitav svet mora da izvrši pritisak da se prekine s tim – dodaje on.
Po “prvi put posle dugo vremena”, virus je ostavio Modfadera bez jasne putanje kuda dalje, a opet “srećnog zbog onoga što radi”.
– Volim samo da stvaram muziku, da pravim ploče. Nemam želju ni za čim drugim, da budem sasvim iskren prema vama.
Pravo osećanje zadovoljstva u savremenom svetu – eto dobrog imidža za sva godišnja doba.
HL/Izvor: bbc news na srpskom
