Međunarodni beogradski sajam knjiga, 68. po redu, počeo je juče pod sloganom “Tvoja nova priča”, a prema navodima iz Beogradskog sajma okupiće više od 400 izlagača, dok deo izdavača neće učestvovati jer sajamski dani obuhvataju i godišnjicu pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Kao predstavnik zemlje koja je ovogodišnji počasni gost Sajma knjiga, kiparski pisac Kirjakos Haralambidis je rekao da reči nisu nešto što ispari, već ostaju kao energija nakon što budu izgovorene.
– Jezik je temeljni element identiteta, naročito za nas sa Kipra, gde je veliki deo naše otadžbine i dalje okupiran – rekao je Haralambidis.
Istoričar Čedomir Antić proglasio je Sajam knjiga otvorenim i poželeo da srpski narod živi dok je sveta i veka, kao i njegovi bliži i dalji susedi, dodavši da su ta dugovečnost i značaj nemogući bez knjige.
On je govorio stihove pesnika Ljubivoja Ršumovića “Domovina se brani knjigom i pesmom o nebu” i dodao da je knjiga vrhunac lepote kulture.
Skoro 20 izdavača ove godine otkazalo je učešće nma Sajmu knjiga, piše N1.
– Nismo mi odbacili Sajam, Sajam je odbacio naše sugestije za promene i onda smo mi morali da reagujemo da bismo pokazali da smo ozbiljni u namerama da se stvari menjaju, ne samo na Sajmu, nego i u društvu – naglasio je Zoran Hamović, direktor izdavačke kuče Clio.
Kako je rekao, odlučili su da ne učestvuju na manifestaciji “koja prikazuje da je sve u redu”.
– Da se veselimo knjizi… To je nas dovelo do toga da smo morali da pokažemo da nije tako i da postoje i drugačija rešenja, koja nadamo se, i veći deo javnosti razume. Moram da kažem i to da poslednji potezi Beogradskog sajma i organizatora pokazuju da je naš sajam otišao u istoriju, dovodeći istoričara da otvori sajam a ne književnika kao ranije – kaže Hamović.
Prema njegovim rečima, pokazuje se da je namera da ta manifestacija više “nema onu vrstu vrednosti kao što je imala do prošle godine”.
– Mi ne učestvujemo jer je Beogradski sajam odbacio sve zahteve izdavača, uključujući i onaj ključni – da se održavanje Sajma ne poklapa sa godišnjicom pada nadstrešnice. Očigledno je organizatoru stalo da se dogodi upravo suprotno – da se ta dva događaja preklope – da izdavači budu na jednom mestu, a čitaoci na sasvim drugom mestu – ocenio je Gojko Božović, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag.
Pojedine izdavačke kuće to nisu htele da prihvate jer, kako je rekao, veruju da se integritet kulture ne može braniti pristajanjem
– I došli smo u paradoksalnu situaciju kolika je zainteresovanost organizatora da se događaj preklopi sa 1. novembrom – da će biti besplatan ulaz, a onda se kaže i da će deo prihoda od prodaje ulaznica biti poklonjeno porodicama žrtava u Novom Sadu – izjavio je Božović.
On kaže da su zahtevi izdavača “bili odbačeni na veoma arogantan način”.
– Data nam je jedna vrsta ultimatuma i mi to nismo mogli da prihvatimo. Ali, ako pogledamo, sve se dešava u širem kontekstu – vidimo da se Bitef fest cenzuriše, da postoji strašan pritisak na Narodno pozorište, da najveći broj kulturnih manifestacije nije održan ili se odlaže na neodređeno vreme. Sve to govori da je kultura pod velikim pritiskom – ocenio je Božović.
Radno vreme Sajma je od 10 do 20 časova, cena pojedinačne karte je 400 dinara, karte za grupnu posetu 300 dinara, a porodične karte 1.200 dinara, dok će, kako se navodi na sajtu Sajma, 1. novembra ulaz biti besplatan za posetioce koji donesu dve knjige koje će potom biti donirane bibliotekama u ruralnim područjima.
