Prave nas idiotima decenijama. Prvo sam hteo da napišem”prave nas majmunima”, ali majmuni stvarno nisu zaslužili da ih vređamo.
Dakle, prave nas idiotima na sve moguće i nemoguće načine – od početka devedestih do sada, ceo jedan život. Prvo su nam uvalili ratove, bombe, bedu i nemaštinu, a onda na to dodali potpunu degradaciju svake pojedinačne moralne vrednosti koju smo ikad imali, ako smo uopšte imali.
Pa su nam TV zvezde kriminalci i kurve, škole su fajt-klubovi za tatine sinove, besplatno se lečimo za velike pare, javnim preduzećima upravljaju šoferi i parketari, Kalemegdan neka nova turčadija pretvara u stambeni kompleks za kompleksaše s osetljivim nosem, u Skupštini sede tik-tokerke i prerasli kikirezi, bahati vozači nekažnjeno gaze decu po ulicama, a i šta će nam deca kad im ostavljamo litijumsku Srbiju… i ovako bih mogao unedogled. Kao i da lamentiram na temu zbog čega su nas idioti napravili idiotima, ali to sad nije tema…
Ali konkretan razlog zbog kojeg ovo pišem su dva maila koja su ovih dana stigla na adresu Headlinera.
U jednom, pozivamo se na “muzički okršaj veka u kome će na Donjem Kalemegdanu glasove će ukrstiti jugoslovenska ikona pop-folka Lepa Brena i balkanska trap kraljica Senidah”.
U drugom “Buč Kesidi predstavljaju kafanski rokenrol hit”.
Jebote.
Da, dobro ste pročitali. Brena je “ikona pop-folka”, a Buč Kesidi imaju “kafanski rokenrol hit”.
Ljudi, bre! Mediji. I oni koji se tako predstavljaju. Novinari. I oni koji se tako predstavljaju. PR-ovi. I oni koji se tako predstavljaju. Ne radite to. Jesmo idioti, eto priznao sam (napred sve opisano), ali hajde da nam ne radite još i ovo. Jer, znate li šta će se desiti? Pošto mi Srbi, generalno, imamo pamćenje znatne ribice, uskoro će izraz “pop-folk ikona” postati regularan naziv za sva narodnjačka sranja koja su nam se desila u poslednjih 30-ak godina, a “kafanski rokenrol” genijalno opravdanje za sve muzičke “monstrum mikseve” koji ionako kao gladni zombiji nasrću sa svih strana na malu tvrđavu muzičke normalnosti koja je još ostala sačuvana.
OTVORENO PISMO KVAZIPIAROVIMA I NJIHOVIM KLIJENTIMA (IZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE)
Na kraju krajeva, šta tačno znači “pop-folk ikona”? Popularna folk ikona? Ikona? Na zidu? Svetitelj/ka? Popularna narodna svetiteljka? Ili… Ok, pop-folk su nam davno još uvalili kao izraz za “popularnu narodnu muziku”, ali kontekst u kome “jugoslovenska ikona pop-folka Lepa Brena” izlazi na muzički megdan “balkanskoj trap kraljici Senidah” je u najmanju ruku – bljak. I bljuc.
A šta tačno znači “kafanski rokenrol”? Rokenrol koji se svira u kafani? Lome čaše, ruke krvave? Rokenrul uz dva “zidarska” i ćevape s lukom ili uz “Chateau Mouton Rothschild 2005” i magareći sir. Ili rokenrol na tamburama i harmonici? And Now… Ladies and Gentlemen, Milic&Vukasinovic bend i “Vi dont nid no edjukejšn”…
Da se razumemo, ovo nikakve veze nema s Lepom Brenom, koja je to što jeste u srpskoj “industriji zabave”, šta god to značilo, kao ni sa Buč Kesidijem, koji imaju svoju priču koja je stvarno mnogo dalje od kafane nego od rokenrola.
Stvarno shvatam potrebe organizatora bilo kog eventa da što više medija objavi vest o njihovom događaju, koncertu ili šta god. I razumem muke s kojima se suočavaju u tom pokušaju jer, istina je, medijima danas treba samo čuveni “klikbejt”. I jasno mi je da moraju da odvrnu kreativnost na maksimum i puste mašti na volju i preko volje. Ali, jbt… Pa postoje valjda neke granice. Ili ne? Ne?
Onda ništa. Mi ovako “upakovane” vesti nećemo da objavljujemo. Shvatite to kao “pobunu idiota”. Ili shvatite kako hoćete…
A.S.Ignjatović
