Kada je Robert Gajno počeo da igra flipere u lokalnom kafiću, mnogi su ga posmatrali s nevericom. Kanađanin, koji živi nedaleko od Vankuvera, ima toliku kontrolu da lopte drži u igri i po čitav sat.
Svaki dobar potez ima propratne zvučne i svetlosne efekte koje ljudi sa autizmom pojačano doživljavaju. Robert je, bez obzira na to, veoma dobar u tome što radi i ističe da su mu takve igre veoma privlačne.
Njegov otac Maurisio prisetio se dana kada je sve počelo.
– Izveo sam ga na hamburger kada je imao pet godina. Bio je fasciniran pokretnim efektima. Za autizam smo prvi put saznali kada je imao tri godine – priča njegov otac.
Robertu je trebalo nešto više vremena da nauči da govori. Počeo je da ispoljava frustracije kada je shvatio da ga ljudi ne razumeju, već je osećao da se ne uklapa u sredinu.
– Bio je slatko i zabavno dete, ali mu je bio neophodan nadzor – priča otac.
U fliperu je našao utočište, što je mnoge zbunjivalo. Njegovi roditelji kupili su mu aparat kada je imao deset godina i svakim danom je bivao sve bolji u toj igri. Sada u svojoj garaži imaju nekoliko mašina.
Počeo je potom da igra i na drugim mestima. Počeo je da se takmiči kada mu je bilo 19 godina, a sada je među deset najboljih igrača na svetu.
– Otkrio sam da mogu da ostanem fokusiran na jednu stvar dugo vremena i imam neverovatno dobro vizuelno pamćenje. Takođe imam mogućnost da mnogo stvari primetim istovremeno i da procenim gde će lopta otići – kaže Robert.
Ipak, mnoge druge stvari padaju mu teško, poput komunikacije i razmenjivanja emocija s ljudima. U dokumentarcu koji je o njemu snimljen upitan je šta bi želeo da budući poslodavac zna o njemu, a Robert je odgovorio: “Da sam nežan”.
– Mislim da si hteo da kažeš da si prijateljski nastrojen i da možeš da funkcionišeš sa ljudima – dodala je njegova majka.
Autizam može i negativno da utiče na njegovu igru.
– Mogu da postanem nervozan, pa mi postaje teško da se usredsredim na igru ako se uznemirim. Kada se to desi, ne igram dobro – kaže Robert.
Ovaj šampion dnevno vežba po nekoliko sati, a u tome mu pomaže otac.
– Osećaj je neverovatan kada sam u igri. Volim da dokažem ljudima da greše u odnosu sa mnom. Takođe, voleo bih jednog dana da imam devojku i da se oženim.
Da li vas ova priča podseća na jedan legendarni film i još legendarniju pesmu…
https://www.youtube.com/watch?v=EK33CY68s1w
HL/Izvor: cdm.me
