Ovogodišnja letnja čačanska rok Priča je ispričana… 357, Riblja čorba i Iskaz nas provozali od čiste nostalgije do čiste energije

Završena je još jedna Priča u Čačku. Rok priča. Ona letnja. Da, biće i zimske, ali o tome nekom drugom prilikom.

Ovako je bilo prve večeri:

NEMA TE KIŠE KOJA MOŽE DA POKVARI DOBRU (ČAČANSKU) PRIČU… ZA TO SU SE POBRINULI BLAŽA, RITAM NEREDA I BRKOVI

Druge, te završne večeri, prvo su uz zvuke trube na binu izašli članovi beogradskog benda 357, a frontmen Nikola Hadži Nikolić pozdravio je publiku koja je ubrzo sa njim horski zapevala “Rasti”.

Možete da volite njihove pesme, ili ne, ali što se tiče “sviračkog” dela tu ne može da bude zamerki. Zvuče mnogo dobro. Baš onako kao kad su vrsni muzičari “svoji na svome”.

Imali su 357 i specijalnog gosta – Lanu, ženu sjajnog glasa koja je sa Nikolom otpevala “Tebe sam voleo”, a odsvirali su i kolce, naravno, u svom fazonu.

Za kraj – parafraziran stih iz pesme “Anđele”, tek da oda poštovanje bendu koji sledi, i Nikolin pozdrav: “Braćo i sestre, ovo je bio 357”.

U međuvremenu, teren KK Železničar je ubrzano počeo da se puni. Bina se sprema za sledeći bend. Traje duže nego obično.

U bekstejdžu gužva, novinari, fotografi, VIP gosti, fanovi koji su se nekako “umivali”, dodatno obezbeđenje… Dakle, sve uobičajeno pred nastup velikih zvezda ex-Yu i domaće scene.

I oko 23 časa, posle beskonačnih muka s binskon opremom, uz skandiranje publike: “Bora, Bora” i “Boro majstore”  na binu je izašla – Riblja čorba.

Bora, Čutura, Vicko, Nikola i Ivan nastup su počeli pesmom “Oko mene”, nastavili s “Ja ratujem sam”, “Odlazak u grad”, “Lud sto posto”…

U pauzama koje je pravio između numera, Bora (koji je na koncert došao, kako je sam rekao, s upalom pluća) predstavio je bend, najavio album “Tamna strana sunca” (na kome su radili dve godine), objasnio zašto nema Džindžera i sa publikom podelio sećanje na prvi koncert u Čačku (mnogo pre Čorbe) na kome je prodao čitavih – sedam ulaznica.

Posebno emotivan momenat dogodio se kada je Bora na binu pozvao Dragana Bisku Albića, što je publika umela da prepozna i ogromnim aplauzom nagradi čoveka koji je istinska čačanska rok legenda.

Sada već krcato košarkaško igralište horski je pevalo “trilogiju za decu” – “Nemoj da ideš mojom ulicom”, “RnR za kućni savet” i”Avionu slomiću ti krila”, a prava euforija je nastala uz “Zadnji voz za Čačak”.

I za kraj, naravno, “Anđele”, kako je Bora najavio “najbolja pesma koju smo ikada napravili”.    

Kako to obično biva kada se “probiju” festivalski termini ispašta uvek bend koji nastupa poslednji. Posle Čorbe, uveliko iza ponoći, deo publike je počeo da odlazi, ne sačekavši nastup pančevačkog Iskaza. Kako su samo su pogrešili. Jer, posle sat i po nostalgije, usledila je doza čiste i nove energije.

– Čačak, hoćemo da skačemo? – obratio se publici Zoran Stefanović, pevač i frontmen benda i dodao: – Samo treba da nas pratite. Na naš znak… 321…

A onda se lavina zvana Iskaz obrušila na terene KK Železničar. “Ajmo svi”, “Do yaya”, “Trebaš mi “…  Uostalom, manje je bitno šta su sve pevali, važno je da su razvalili i dali sve od sebe da onima koji su ostali da ih čuju i vide, priušte sjajan koncert i odličan provod.

Na kraju, kada saberemo utiske, bila su to dva zanimljiva, inspirativna i iznad svega zabavna dana na festivalu Priča u Čačku. Znate… prednost “manjih” festivala je onaj vajb koji “veliki” nikada neće imati. Jer, ovi festivali rade se iz ljubavi i entuzijazma, a to se oseti. Što bi se reklo, miriše u vazduhu.

Čačak, vidimo se sledeće godine na novoj lenjoj Priči. Mi jedva čekamo.

Pogledajte kako je bilo druge večeri festivala Priča:

357

Riblja čorba

Iskaz

Oglasi