Džek Unterveger se, po svemu, činio kao idealan dokaz da je moguće da se i najgore ubice rehabilituju u zatvoru i vrate normalnom životu. Ali kada je pušten na slobodu, njegovo pravo lice je izašlo na videlo.
Unterveger je uhapšen 1976. godine zbog ubistva i osuđen je na doživotnu kaznu. Bio je u ranim dvadesetim godinama. Dve godine ranije, odvukao je 18-godišnju Margaret šefer u šumu, seksualno ju je napao, a zatim je zadavio sopstvenim grudnjakom. To nipošto nije bio njegov prvi zločin. Unterveger je već imao iza sebe 16 osuđujućih presuda, najviše zbog seksualnog zlostavljanja ili nasilja nad prostitutkama. Samo nekoliko meseci pre nego što je prvi put ubio, pretukao je jednu ženu, zavezao je i silovao je čeličnom šipkom. Nije bilo nikakvo iznenađenje kada je postao ubica, ali niko nije očekivao šta će se dalje desiti. Iza rešetaka, Unterveger je seo i počeo da piše poeziju, fikciju i svoju autobiografiju “Čistilište”. Preko noći, jedan od najopasnijih muškaraca u Austriji postao je jedan od najprodavanijih autora, piše sajt “All That Is Interesting”.
“Nijedna tema nije poetskija od smrti lepe žene… Postoji doba u kojem žena mora biti lepa da bi bila voljena i postoji doba u kojem mora biti voljena da bi bila lepa”, pisao je Unterveger.
Bilo je čudno čuti takav sentiment kako dolazi od čoveka koji je uživao u gušenju i mučenju prostitutki, ali to je bila vrsta pisanja koja je osvojila mnoge najuglednije članove austrijske intelektualne zajednice dok je bio u zatvoru. Njegova autobiografija je ubedila svet da je on osetljiva duša koja je poludela jer je odrastao bez majke, a njegova veština sa rečima ubedila je mnoge ljude da sada zaslužuje da bude slobodan.
Kada se pročulo za njegovo pisanje, ubrzo su hiljade ljudi pozvale na njegovo oslobađanje. Nije važno šta je on učinio, rekli su oni, Unterveger je bio dokaz da umetnost može da izleči svaku izmučenu dušu i ona mora da bude oslobođena.
Imao je podršku brojnih poznatih ljudi u Austriji, poput nobelovaca Elfride Jelinek i Gintera Grasa.
– Unterveger je predstavljao veliku nadu intelektualaca da, kroz verbalizaciju problema, možete nekako da se uhvatite u koštac sa njima. Žarko smo želeli da mu verujemo – rekao je Peter Humer, austrijski novinar.
https://www.youtube.com/watch?v=pz5nJB1rQQg
I Austrija mu je zaista poverovala. Godine 1990. nakon što je odležao minimalnih 15 godina kazne, pušten je na slobodu, a upravnik zatvora u kojem je držan je rekao da je on apsolutno spreman za slobodu.
U prvoj godini nakon njegovog puštanja na slobodu, ubijeno je osam žena.
Ubistva su bila poput onog za koje je Unterveger bio osuđen: žene su odvučene u šumu, prebijene i zadavljene svojim donjim vešom. Mediji su ubici dali nadimak “Ubica iz Bečke šume”, možda nevoljni da bace sumnju na očiglednog osumnjičenog.
Sve vreme dok je ubijao, Unterveger je davao intervjue na televiziji i bio hvaljen kao uzor za zatvorsku rehabilitaciju, ali i sjajan pisac. Čak je izveštavao za jedan austrijski magazin o ubistvima koja je on sam počinio.
Čak je kao izveštač otputovao u SAD da izveštava o “užasnim uslovima” života američkih prostitutki. Dok je bio u SAD, odseo je u hotelu “Cecil” i uveče se iskradao i ubijao upravo prostitutke.
Policija je ispitivala Untervegera često u vezi sa ovim slučajevima i, do trenutka kada su imali dovoljno dokaza da ga optuže, on je postao svestan da su mu za petama. Unterveger je bežao po Evropi i Severnoj Americi, povremeno pozivajući medije i policiju kako bi bio u centru pažnje i kako bi im rekao zašto ne može da se preda.
– Ne mogu da podnesem da se vratim u ćeliju, a ove vesti su me već uništile u društvu. Nema smisla da ostanem u Austriji – rekao je on.
Njegova opsesija time kako ga ljudi vide, na kraju ga je koštala slobode. FBI ga je uhvatio nakon što su se agenti pretvarali da su novinari spremni da mu daju 10.000 dolara da čuju njegovu stranu priče. Unterveger im je poverovao i ušetao u prostoriju punu policije.
Džek Unterveger je 29. juna 1994. godine osuđen po devet tačaka optužnice za ubistva, iako je moguće da je imao još žrtava.
Rekao je da će podneti žalbu na presudu. Ali nije. Iste noći se obesio u ćeliji, omčom koju je napravio od pertli. Čvor koji je napravio bio je isti kao onaj koji je nađen na svakoj ženi koju je ubio.
Film po njegovoj biografiji snimljen je 1995.
HL/Izvor: blic.rs
