Dugo nismo imali priliku da uživo gledamo jedan bend koji je u vrtoglavom usponu na svetskoj sceni. Zato je subotnja noć na Tvrđavi bila posebna. I srećom, ne samo zato.
Mnogo nedoumica pred svirku Grete Van Fleet. Da li su “izvikani”, da li su bleda kopija Zeppelina, kakav set mogu da ponude sa samo jednim albumom iza sebe, ima li u ta četiri momka nešto više od onoga što prodaju njihovi spin doktori iz menadžmenta… Jedva smo čekali da saznamo. Kao i nestvarno šarolika publika ispred main stagea Exita. Rokeri, pankeri, metalci, hipsteri, normalci… klinci i matorci, radoznalci i sumnjičavci. Ekipa kakva bi se teško u bilo kakvim drugim okolnostima mogla okupiti na jednom mestu.
Nije slučajno što je šou počeo u ponoć. Ne može biti slučajno. Greta Van Fleet uvela nas je u novi dan. Ne samo kalendarski.
Kao da je upravo stigao s neke svirke iz sedamdesetih, na binu je istrčao pevač Džoš Kiska, mršav, sitan, u belim uskim pantalonama sa zlatnom šnalom na kaišu i plavom košuljom protkanom zlatnim nitima i istog momenta šmekerski kupio sve devojčice, devojke, njihove mame, tetke i strine. Bacio je u publiku desetak belih ruža, dok su njegov brat blizanac, gitarista Džejk, mlađi bata basista Sem i bubnjar Deni Vagner zauzimali svoja mesta na bini. A onda je počelo – kidanje.
Za nepunih tri minuta, koliko su momci iz Frankenmuta, Mičigen, demonstrirali kako vladaju instrumentima, pre nego što je prva pesma uopšte i počela, bilo je sasvim jasno da nas čeka koncert od kakvih smo se davno odvikli. Ti prvi minuti 7. juna 2019. u Novom Sadu, uz Gretu i “Safari song” nedvosmisleno su pokazali – čuvari rokenrol vatre su pronađeni.
E sad, konačno, odgovor na čuveno pitanje. Da li je Greta kopija Led Zeppelina? Ne, nije. Ne može da se kaže da nema uticaja, naprotiv, ima tu i Pepersa, Queena, Hendriksa, Doorsa čak, ali ako ćemo da budemo pošteni, Greta ima sopstveni identitet. I te kako. U nekom momentu malo mračni i psihodelični, a opet u narednom klinački raspojasani i bezobrazni. Sa čvrstim zvukom koji odvaljuje bubrege, a ipak lepršavo i virtuozno. A već imaju i rif za istoriju. Iz “Highway Tune”, naravno. Trebalo je da vidite publiku kad je Džejk krenuo…
Džejk, da… dečko ne da svira gitaru, nego ozbiljno razvaljuje. Sviranje iza leđa (koje, ruku na srce odavno nismo ovde videli na koncertima), samo je klinačko hvalisanje, ali ovaj gitarista ima samo 23, a i realno ima čime da se pohvali. Ponekad izgleda da je jači i bolji od ostatka ekipe, ali onda jedini ne-brat za bubnjevima odsvira solo deonicu od koje ti se naježi svaka dlaka na telu, unutrašnji organi se relokejtuju i setiš se Bonama, na primer. A onda mali Sem skine košulju, pa iako je bas gitara maltene veća od njega i izgleda da će, onako mršav, da poklekne pod njenom težinom, izvuče iz četiri žice potpuni pičvajz od zvuka.
Džoš je posebna priča. On je čitavo vreme “in”. Živi svaki odsviran i otpevan ton. Ono što Greta svira praktično teče kroz njega od prve do poslednje sekunde. Scenski, delimično i vokalno, on je praktično savršena kombinacija Robrta Planta i Fredija Merkjurija. S druge strane, skoro je nemoguće proceniti da li peva sjajno ili prosečno. Ono što su svi primetili je da vokal bio neočekivano tih. Slučajno ili namerno, ostaje misterija. Ima li veze s njegovim nedavnim problemima s glasnim žicama, ko to zna. Ali energija koju ovaj čupavi i vrištavi dečko emituje s bine je nešto s čim se rađa. Nema trika da se to nauči. I ne viđa se često ni u svetskim okvirima. Natural born star.
Iako je bilo najavljeno da će Greta svirati sat i 45 minuta, nastup su skratili za skoro pola sata. Zašto, nemamo pojma. Možda ima veze s tim već pomenutim glasnim žicama. Nadamo se da to nije razlog.
Jer, kad se sabere i oduzme, bio je to koncert na kakvom se bude možda jednom u životu. Kad uživo prisustvuješ istoriji. Možda i rađanju legende.
Mladi i gladni, čuvari vatre su stigli. Bilo bi tako dobro da u njoj ne izgore.
Da ne zaboravimo… čeka ih taj drugi, “ukleti” album. Ali subjektivni utisak je da će se Greta izboriti s tim pritiskom. Jbg, mnogo su dobri.
A. S. Ignjatović za Headliner.rs
Uskoro još fotki…
Ovi klinci nikada neće biti veliki bend. Oni su kopije Zeppelina, kako vokalno tako i muzički, pa čak i stajlingom potsećaju na njih. Svi u bendu kopiraju članove Zeppelina. Pesme im liče na Zeppelin, stil sviranja instrumenata. ne znam zašto se daje tolika pažnja očigledo lošoj kopiji benda Led Zeppelin.