Treće veče 18. Beldocs festivala bilo je izuzetno posećeno, a posebno u Domu omladine Beograda i u Jugoslovenskoj kinoteci.
Prvu premijeru treće večeri imala je rediteljka filma “Bila sam umetnica”, Ema Teokarević. Autorka u filmu razgovara s bivšim kolegama umetnicima i pohađa časove mađarskog jezika u svrhu sticanja državljanstva Evropske unije. Ona preispituje romantizovanu predstavu rada iz ljubavi.
Kako sama kaže, film osvetljava svakodnevnu stvarnost umetničkog rada – ekonomsku nesigurnost, institucionalne prepreke i lične sumnje – i otvara pitanja o vrednosti i održivosti umetničkog poziva. Posle projekcije prokomentarisala je kako nije imala nameru da ovo bude ličan film, ali da je na kraju tako isapao.
– Razgovarajući sa svojim prijateljima umetnicima, shvatila sam da se i slično osećamo i da živimo u priličnom beznađu i bez neke perspektive, tako da mi se stvorila ideja da je dobro da na ovaj način izrazim tu kolektivnu frustraciju – kazala je Ema.
Kako je i očekivano, budući da su posle prve najave karte za film Marka Đorđevića “Iza osmeha” planule, na premijeri ovog filma, koji predstavlja intimni dokumentarni portret Vlade Divljana, okupila se mnogobrojna publika. Veliki broj Vladinih kolega, muzičara, prijatelja i rodbine, kao i poštovalaca njegovog lika i dela, ovacijama je ispratio projekciju, i ekipu filma nagradio dugim aplauzom.
Film se oslanja na porodične arhive i snimke zabeležene kućnom kamerom — prizore svakodnevice, muzike i bliskosti — koje otkrivaju nežni, privatni svet jednog od najvoljenijih muzičara s ovih prostora. Uz animirane sekvence Milorada Savanovića, koje dočaravaju zamišljene avanture, film gradi emotivnu priču o životu, stvaranju i sećanju.
Marko Đorđević se posle gromoglasnog aplauza poklonio publici u punoj Velikoj Sali Doma omladine Beograda i objasnio kako je nastala ideja za ovaj film:
– Sve je počelo mojim upoznavanjem sa Dinom Divljan (koja je u publici). Naime, za moj prethodni film, “Za danas toliko”, trebala bi mi je pesma “Sve laže sveta” za kraj filma. Kada sam napisao Dini jedan mejl, od tada je krenulo naše poznanstvo. A onda sam saznao za te Vladine snimke, koji su me potpuno inspirisali, ali sam dobio ideju da to uradim uz adekvatnu animaciju, za koju sam pozvao Milorada Savanovića, koji je baš pre neki dan na konferenciji rekao divnu stvar: ‘Vlada je u stvari svima nama postavio zadatak kako treba da se igramo u tim snimcima, tako da smo se sve vreme trudili da se zapravo igramo i uživamo u procesu’.
Savanović je objasnio kako je nastao animirani lik i kako je Vladu uvek povezivao sa morem, te je njegov lik sve vreme u morskom ambijentu.
Ono što je zanimljivo je i činjenica da je za potrebe ovog filma urađen i poseban aranžman za pesmu “Rusija”, koju je uradio Stevan Milošević.
Treći film treće večeri Beldocsa iz Srpskog takmičarskog programa bio je “Krila i tlo” autora Stefana Maleševića. Ovaj film je suptilan portret ruralne turske zajednice u kojoj žene vode glavnu reč, stvarajući neočekivan spoj tradicije, pobožnosti i rodne ravnopravnosti. Ajten i Erdogan podižu svoju porodicu u Kanatlarcima u Severnoj Makedoniji, balansirajući između osam vekova starog bektašijskog učenja i izazova savremenog života. U ovom turskom selu, poznatom po beračima duvana, muslimanska zajednica posvećena veri, porodici i tradiciji gaji i rodnu ravnopravnost, sa dubokim uverenjem u jednakost svega i svih.
– Moram da kažem da je stvar na koju sam najviše ponosan ta što nisam previše razmišljao u procesu pravljenja ovog filma. Srećom ili nažalost, pravljenje filma traje jako dugo, pa imaš momenata gde ti gledaš i posmatraš svoj film kao gledalac ili kritičar, ali u toku snimanja, ali i montaže, nekako smo se trudili da se više vodimo intuicijom, a ne šta mislimo i šta bi to moglo da znači i kako bi moglo da se protumači. Da li je antropološki film? Svakako jeste, ali ga nisam pravio sa tom idejom – rekao je posle projekcije reditelj Stefan Malešević.
Gostujući kustos ovogodišnjeg Beldocsa je Galeb Nikačević, autor popularnog podkasta Agelast. Njegov program nosi naziv “Bitka za stvarnost”.
– Zato što duboko verujem da živimo u svetu u kome se upravo odvija bitka za stvarnost na dva fronta – a to su obrazovanje i mediji – Galeb je objasnio publici. Kroz svoju selekciju od pet filmova, istražuje na koje načine oblikujemo značenje, tumačimo istinu i gradimo zajedničku stvarnost u eri konfuzije, fragmentacije i medijskog viška.
Velika sala Jugoslovenske kinoteke sinoć je bila dupke puna, a prikazan je film “BLUM – Gospodari svoje budućnosti “, rediteljke Jasmile Žbanić, koji donosi priču o Emeriku Blumu, preduzetniku i vizionaru koji je u posleratnoj Bosni i Hercegovini osnovao Energoinvest, kompaniju zasnovanu na modelu radničkog samoupravljanja. Kroz bogatu arhivu i svedočenja, film prikazuje kako je Blum u ruralnom i razrušenom okruženju uspeo da izgradi globalnu firmu vođen filozofijom koja danas, u doba kapitalizma, deluje gotovo utopijski.
Po završetku filma Galeb je porazgovarao sa rediteljkom, Jasmilom Žbanić, putem video poziva, a publika ju je dočekala dugim i glasnim aplauzom.
Četvrtog dana osamnaestog Beldocs festivala, u subotu, 24. maja, očekuje nas uzbudljiv program na gotovo svim lokacijama. U Domu omladine Beograda biće prikazan film o Sava Centru – “Inventar”, autora Ivana Markovića, zatim film “Gvozdene kapije” rediteljke Barbare Knežević i novi dokumentarac Darka Bajića i Siniše Cvetkovića, “Film davne budućnosti: Đorđe Kadijević”. Poslednji termin u Domu omladine Beograda rezervisan je za podsećanje na nedavno preminulog reditelja Dejvida Linča – “Dejvid Linč: Ne gledaj u mene”.
U Jugoslovenskoj kinoteci će biti prikazan film Gorana Devića “Paviljon 6”, kao i film “Pasija po Beatris Dal”, nažalost bez prisustva glumice, koja je iznenada iz privatnih razloga morala da otkaže dolazak u Beograd. Projekciji će ipak prisustvovati reditelj filma, Fabris di Velc.
Osamnaesti Beldocs traje do 27. maja 2025. godine, a celokupan program možete pronaći na ovom linku – beldocs.rs
