U skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom i njenim razvojem avgustovske izložbe u Kulturnom centru Beograda biće otvorene uz mere opreza u četvrtak, 6. avgusta 2020, od 20:00 do 22:00 časa.
Zvaničnog otvaranja neće biti, a broj posetilaca je ograničen na najviše deset osoba u galeriji.
Organizatori apeluju na sve posetioce da budu odgovorni prema sebi i drugima i poštuju sve mere zaštite, kao što su nošenje zaštitnih maski, održavanje bezbedne razdaljine i što češće korišćenje dezinfekcionih sredstava.
Kulturni centar Beograda nastavlja da prati situaciju i blagovremeno će da obaveštava publiku o eventualnim izmenama u programu.
Sandra Vitaljić, “Neplodna tla” – Galerija Artget, Trg republike 5. od 6. do 27. 8. 2020.
Neplodna tla Sandre Vitaljić su pejzaži, reistički prikaz prirode i terena, koji su predstavljeni u svojoj konkretnoj lepoti ili ružnoći.
Kao kod holandskih starih majstora slikarstva, pejzaž progovara kroz svetlost koja je odlika podneblja. To je predstava prirode kao harmonije sveta gde, kada uključimo kontekst, ona iskazuje indiferentnost spram nedela ljudi.
Ova mesta su lokacije zločina, u diskursu suprotnom od onog kojim Benjamin Atžeove urbane pejsaže smešta u istu kategoriju.
Atžeove fotografije su potencijalne pozadine zločinačkih saspensa, dok su Neplodna tla doslovno i topografski egzaktno bukvalna poprišta ubistava i smaknuća. Mesta posrnuća i ljudskog pada dželata i surovih tragedija žrtava. (Iz uvodnog teksta metničkog direktora galerije Artget, Aleksandra Kostića)
Sandra Vitaljić je magistrirala fotografiju na Akademiji za film i TV (FAMU) u Pragu, a na istom fakultetu doktorirala je iz područja istorije i teorije fotografije.
U svom umetničkom radu usmerena je na društvena pitanja i bavi se temama porodičnog nasilja, kolektivnog sećanja i konstrukcije nacionalnog identiteta.
U teorijskom i kustoskom radu bavi se ratnom fotografijom i etikom fotografske reprezentacije.
Izloženi radovi su vlasništvo Muzeja moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci.
Simonida Rajčević, “Lažni bol”, slike i objekt – Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Knez Mihailova 6
Da li uopšte bol može da nam pruži zadovoljstvo oslobađanja kroz tragediju kako to Aristotel tvrdi kao najviši oblik umetnosti koji donosi katarzu? Ili je možda ta katarza vremenom postala afektivna laž koja ne govori o doživljaju društvene i političke stvarnosti, već o vlastitoj, eskapističkoj nelagodi unutar nje?
Pred nama su slike kroz koje se sveti prizori mučeništva iz prošlosti naslućuju i preklapaju sa jarkim bojama i dominantno prisutnim ljudskim obrisima tela sadašnjeg vremena.
Kroz univerzalno telo belog savremenog muškaraca preslikavaju se obrisi do smrti izmučenih tela El Grekovog Isusa (na platnu Svetog trojstva) i Svetog Sebastijana, Karavađova odsečena glava Golijata (David sa Golijatovom glavom) i prikovana ruka Svetog Petra (Raspeće Svetog Petra).
Zurbaranov prizor Isusa kao Božjeg jagnjeta (Agnus Dei) koje na sebe preuzima sve ljudske grehe pojavljuje se na platnu na kome se univerzalno muško telo – naspram Isusovog zoomorfičnog, položenog i pasivnog tela – drugačije kodira.
Na ovoj slici, poslednjoj u ciklusu, vidimo ruke spremne za borbu, za odbranu žrtve, ruke koje nas, na samom kraju, vode do Brus Lija, nepobedive ikone pop-kulture 20-og veka.
Slojevita značenja ovih slika žive svoju historizaciju kroz bol koji uvek i iznova izranja kao palimpsest, pretvarajući arhetipsko nasilje u mehanizme vladanja svetom… ( iz teksta Jelene Petrović u katalogu izložbe)
Asistent na projektu: Milan Stošić. Audio rad: Manja Ristić.
Simonida Rajčević (Beograda, 1974) diplomirala 1997, 1999. godine magistrirala, a 2015. doktorirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobila je DAAD stipendiju za prvu godinu postdiplomskih studija u Berlinu.
Članica je ULUS-a od 1998. godine. Od 2000. godine radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, trenutno u zvanju vanrednog profesora.
Od 2008. do 2010. godine radi kao docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
“Vitgenštajn” – Galerija Podroom, Trg republike 5 (Ulaz u galeriju iz Beogradskog izloga)
Umetnici: Žarko Aleksić, Peter Forgač, Agnes Hamvaš i Hubert Hasler, Mihael Koh, Jukika Kudo, Oskar Kueto, Horija Marinseku, Kristijan Kukla, Svetlana Mirčeva, Vlado Martek, NOIMA (Ćiprian Bodea, Kosmin Frunt, German Dan, Sorin Skurtulesku), Adelina Popnedeleva, Laura Rambeli, Robert Rezner, Eva-Maria Šartmuler, Borjana Vencislavova, Katarina Zdjelar
Kustoskinja: Deniz Paricek u saradnji sa Janom Gligorijević i Zoranom Đaković Minniti
Dela Ludviga Vitgenštajna (1889-1951) u kojima je autor pokušavao da pronađe odgovor na temeljno pitanje o granicama čovekovog mišljenja, nezaobilazna su kada je reč o strukturi i karakteristikama filozofije našeg vremena.
Jedno od ključnih pitanja kojim se bavio tiče se odnosa jezika i stvarnosti, odnosno korespondencije između toga kako o svetu mislimo i govorimo i kakav svet jeste. Jezik kao posrednik između misli i stvarnosti trebalo bi da bude u vezi sa stvarnošću, dok ispravnost govora zavisi od toga da li je i na koji način ova veza sa stvarnošću uspostavljena.
Gostujuća izložba je rezultat dugogodišnjeg istraživačkog projekta Instituta za savremenu umetnost iz Beča i okuplja radove savremenih umetnika koji se osvrću na različite aspekte Vitgenštajnovih ideja i vizija, referišući na stvarnost u kojoj žive i rade.
Oni svojim radovima pokušavaju da vizualizuju Vitgenštajnova filozofska razmišljanja i teme poput jezika, stvarnosti, smisla, slike, slobode. Izložba Vitgenštajn u galeriji Podroom bazira se na digitalnim medijima, za koje su granice još uvek otvorene, i štampanom materijalu, a njen integralni deo postao je i rad Katarine Zdjelar Shoum koji se nalazi u Kolekciji Oktobarski salon.
Čitanje Traktata sam autor je uporedio sa penjanjem na merdevine. Kada se popnemo do vrha merdevina, postavlja se pitanje imamo li dovoljno hrabrosti da skočimo? Ovako je 1918. godine Vitgenštajn definisao pojam slobode.
Izložba se posle Beča, Novog Trnova i Budimpešte realizuje u Beogradu u saradnji sa Institutom za savremenu umetnost iz Beča, a uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.
Galerije Kulturnog centra Beograda su otvorene svakog dana od 12:00 do 20:00, sem nedeljom, državnim i verskim praznicima.
