Posle više od dve decenije misterije, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih uličnih umetnika na svetu – Benksi (Banksy) – konačno je identifikovan.
Prema opsežnoj istrazi agencije Reuters, objavljenoj 13. marta pod naslovom “In Search of Banksy”, iza pseudonima stoji Robin Ganingam, rođen 1973. godine u Bristolu, koji je kasnije promenio ime u Dejvid Džouns.
Istraga novinara Simona Gardnera, Džejmsa Pirsona i Blejka Morisona trajala je godinu dana i vodila ih je od bombardovanih sela u Ukrajini, preko Londona, do Menhetna u Njujorku. Ključni dokaz, prema Reutersu, predstavlja ranije neobjavljeni sudski dokument iz 2000. godine – rukom pisano priznanje o prekršaju (disorderly conduct) koje je umetnik potpisao u Njujorku, a u kojem se “izvan svake sumnje” otkriva pravi identitet.
Reuters je takođe potvrdio ranije navode britanskog lista “The Mail on Sunday” iz 2008. godine da je Ganingam Benksi. Dodatni elementi istrage uključuju fotografije iz Ukrajine 2022. (gde je Benksi ostavio murale tokom ruskog napada), sukob sa jamajkanskim fotografom Piterom Dinom Rikardsom koji je navodno objavio slike umetnikovog lica, kao i prisustvo muškarca koji liči na Ganingama na aukciji Sotheby’s u Londonu 2018.
To je tako – Benksi… Prošetajte sa nama kroz izložbu kultnog bristolskog umetnika
Ganingam je, prema izveštaju, nestao iz javnih evidencija pre više od decenije, promenivši identitet – što je, kako navodi Reuters, deo strategije da se sačuva anonimnost koja je postala ključni deo njegovog brenda i umetničkog izraza.
Ovo se zove – umetnost biznisa… Benksi naslikao delo, pocepao ga, pa prodao za 21 milion evra
Benksijev advokat Mark Stivens oštro je reagovao na objavljivanje istrage. U izjavi je naveo da njegov klijent “ne prihvata da su mnogi detalji u izveštaju tačni” i upozorio da bi objavljivanje identiteta “prekršilo umetnikovu privatnost, ometalo njegov rad i dovelo ga u opasnost”. Prema Stivensu, anonimnost služi “vitalnim društvenim interesima” jer omogućava slobodu izražavanja i kritiku moći “bez straha od odmazde, cenzure ili progona”.
U svetu umetnosti reakcije su podeljene. Neki umetnici i poznanici rekli su da Benksi “nepravedno izbegava zakon”, jer je grafiti u Velikoj Britaniji nelegalan na javnoj ili privatnoj imovini bez dozvole. Drugi fanovi i kritičari smatraju da bi raskrinkavanje identiteta uništilo samu suštinu Benksijeve umetnosti – provokaciju sistema iz senke.
Benksi ludilo ne prestaje… Na Moneovu sliku docrtao kolica iz supermarketa, pa je prodao za 8,3 miliona evra
Benksi je decenijama gradio kultni status kroz politički nabijene murale, akcije poput samouništenja slike na aukciji i kritiku rata, kapitalizma i konzumerizma. Njegova dela postižu cene od desetina miliona dolara, a autentifikuje ih kompanija Pest Control – za koju se veruje da je povezana sa Ganingamom.
Da li će ovo zaista biti kraj misterije, ili samo nova faza igre, ostaje da se vidi. Do sada Benksi nije direktno komentarisao Reuters izveštaj na svom Instagram nalogu.
