Prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i nekadašnji upravnik Predrag Peca Ejdus preminuo je večeras posle duge i teške bolesti u 72. godini, saopštilo je Narodno pozorište.
Jedan od najboljih srpskih glumaca, koga su obožavali i kolege i publika, rođen je 24. jula 1947 godine u Beogradu.
Glumu na Akademiji za pozorište, film i televiziju upisao je u klasi profesorke Ognjenke Milićević.
Prve dve godine bio je kod nje, na trećoj godini profesor mu je bio Predrag Bajčetić, a diplomirao je 1972. godine u klasi profesora Milenka Maričića.
Tokom duge i veoma uspešne karijere odigrao je oko 200 pozorišnih uloga.
Svoje upečatljive kreacije ostvarivao je na scenama širom nekadašnje Jugoslavije – u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zagrebu, u Nemačkoj, Francuskoj, Kanadi, SAD, Mađarskoj, Švajcarskoj.
U njegova antologijska pozorišna ostvarenja ubrajaju se likovi Osipa Mandeljštana, Joakima Vujića, Kneza Miškina, Franca Kafke, Napoleona, Alekseja Fjodoroviča Karamazova, Borisa Godunova, Isaka Babelja, Porfirija Petroviča, Laze Dunđerskog, Fausta, Šajloka, Kir Janje…
Poseban kuriozitet vezan je za predstava Radoslava Pavlovića “Šovinistička farsa” u režiji Egona Savina u kojoj je ulogu Bernarda Draha odigrao 1800 puta.
Takođe, bio je uspešan i u drugim medijima – snimio je više od 50 filmova, televizijskih drama i serija.
Odmah posle diplomiranja, postao je član Narodnog pozorišta u Beogradu.
Tu je proveo pune dve decenije, a onda je tokom 1993. godine odlučio da pređe u Jugoslovensko dramsko pozorište.
Međutim, posle 13 godina, ponovo se vraća u Nacionalni teatar u kojem je, u periodu od 23. decembra 2007. do 11. marta 2009. obavljao i funkciju upravnika.
Ejdus je dobitnik i velikog broja nagrada, uključujući i “Dobričin prsten” – najveće priznanje koja se u Srbiji dodeljuje pozorišnim glumcima i glumicama za životno delo, odnosno celokupno pozorišno glumačko ostvarenje.
Ove godine dobio je dve nagrade za životno delo – Sterijinu nagradu za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture i Nagradu za životno delo „Zlatni ćuran“.
U periodu od 1985. do 1989. bio je predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije.
Paralelno sa glumom, više od deceniju i po bavio se uspešno i pedagoškim radom na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.
Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Tanjug
