Od hipi boja Woodstocka, preko polarne svetlosti do neobičnog susreta sa ogledalima, uz čuvene velikane umetnosti, ali i one na koje smo pomalo zaboravili, ovogodišnja Noć muzeja 18. maja širom Beograda spremna je da dočeka na hiljade ljubitelja muzeja, galerija i brojnih drugih zdanja bogatih pričama za pamćenje.
Uz niz premijernih i ekskluzivnih sadržaja, koji se brižljivo pripremaju samo za ovo veče, publiku od 16 časova do ponoći, očekuje šetnja kroz više od šezdeset lokacija širom grada, zbog čega nema sumnje da će i ove majske večeri Beograd do kasno u noć plesati uz note kulture, umetnosti, istorije, nauke, sporta…
Kao i prethodnih, nacionalni sponzor, kanal Viasat History, pripremio je i ovog puta posebno osmišljenu turu “Neispričane priče” koja na čak deset lokacija širom grada donosi najbolje od Noći muzeja.
Etnografski muzej premijeno u Noći muzeja otvoriće izložbu “U ogledalu” Zemaljskog muzeja iz Sarajeva, pokazujući kako je nekada izuzetno luksuzan, a danas omiljeni i sveprisutan predmet kroz istoriju imao važniju ulogu nego što danas pretpostavljamo.
Uz savremena, pa i ceo vek stara ogledala iz originalne postavke, za ovu priliku izložba će biti proširena sadržajem u kojem će posetioci biti u prilici da se upoznaju sa ulogom ogledala u svakodnevnom životu – od običaja, narodnih verovanja i praznoverja preko istorijskih do današnjih događaja.
Šarmantna Manakova kuća sprema se da posetiocima dočara duh Beograda iz nezaboravnih osamdesetih, uz odabir originalnih fotografija noćnog života kultnog Miladina Jeličića Jele, koji je baš na tom mestu 1985. godine napravio izložbu o kojoj se dugo pričalo.
Šareni i slobodniji svet hipi ere posetioci će moći da otkriju samo tokom Noći muzeja u Galeriji ULUS kroz postavku “Vudstok – poslednja utopija”.
Pola veka od najslavnijeg festivala je odlična prilika da se podsetimo koliko je veliku ulogu Woodstock imao u osvajanju umetničkih, političkih, seksualnih i ekoloških sloboda. Za potpuni doživljaj ove epohe tu su nezaobilazna muzika, otkačena moda, hipi četvorotočkaš, kao i brojni drugi segmenti umetnosti, koji su obeležili ovaj pokret.
Ustanova kulture Stari Grad (bivši “Parobrod”) ugostiće izložbu “Granice (ne)mogućeg – priče sa carine” koja će sigurno zaintrigirati ljubitelje detektivskih priča i krimi-zapleta.
Samo u Noći muzeja posetioci će moći da saznaju šta se sve krijumčarilo u jednom termosu, ali i u tegli ajvara, kako su muzički instrumenti i kartonske ambalaže za mleko i sokove dobijale sasvim novu namenu, kao i zbog čega su se sve “klonirali” krovovi prevoznih sredstava.
Na istoj lokaciji ljubitelji nostalgičnih putovanja kroz vreme biće u prilici da otkriju devet decenija stare fotografije beogradskih ulica i zdanja i uporede ih sa njihovim današnjim izgledom.
Okosnicu izložbe “Beograd – nekad i sad” čine retko izlagane, neverovatne fotografije iz 1929. godine, čiji je autor pasionirani fotograf-amater, pukovnik Jeremija Stanojević, nekadašnji profesor Vojne akademije.
Prvi put u Noći muzeja, posle četvrt veka, ljubitelji umetnosti moći će da pogledaju slike našeg čuvenog umetnika Petra Dobrovića koje čine deo Legata Flegel.
Šesnaest radova iz ove bogate kolekcije, za koje je Dobrović inspiraciju pronašao u jadranskoj obali, biće izloženo u Muzeju Jovana Cvijića uz po jedan neobičan portret i akt, kao i tri zanimljive kopije koje je Dobrović uradio prema Velaskezovim i Rembrantovim slikama.
Nastojeći da otvori neočekivana, ali istorijom i kulturom bogata zdanja, Noć muzeja ove godine posetioce vodi na putovanje “iza kulisa” Fakultet muzičkih umetnosti koji će, osim uzbudljivih muzičkih nastupa, posetiocima doneti i razna iznenađenja sa potpisom Šostakoviča, Stravinskog, Koplanda pa čak i Meštrovića.
Samo ove večeri kroz vođene ture, sa početkom u 20 časova, posetiocima će biti predstavljeni lik i delo Petra Stojanovića koji važi ne samo za najškolovanijeg, već i za najplodotvornijeg srpskog kompozitora, a koji je u rodnoj zemlji bio zaboravljen.
Jedan od najlepših prirodnih fenomena posetiće Muzej nauke i tehnike u ovogodišnjoj Noći muzeja. Slapovi polarne svetlosti plesaće pred očima posetilaca zahvaljujući naučnom eksperimentu izvedenom uz pomoć replike “De la Rivine” mašine, koja je deo muzejske kolekcije.
Ljubitelje tehnologije ovaj muzej povešće u šetnju kroz analogni i digitalni svet, otkriće im kako je jedan kilogram napravio najveću pobunu još od vremena slavne Francuske revolucije, a najmlađe radoznalce zabaviće uz naučno igralište i jedinstveni Muzej igračaka u gradu.
Odeljene Muzej srpskog lekarskog društva predstaviće malo poznate priče iz vremena prve varoške bolnice u Beogradu.
Ljubitelji pozorišnih priča moći će prvi put u okviru Noći muzeja da otkriju kako diše i pozorišnu magiju stvara Bitef teatar, dok će paviljon “Cvijeta Zuzorić” uz pomoć reditelja Nikole Zavišića postati mesto na kojem se spajaju zvuci i boje, a sudaraju pozorište, nauka i performans.
Na istom mestu znatiželjna publika moći će da odluta u vreme antičkog Singidunuma i samo u Noći muzeja doživi taktilnu izložbu, prilagođenu slepim i slabovidim osobama.
Dvorski kompleks na Dedinju okupiće na jednom mestu portrete Petra Prvog koje su radili neki od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih umetnika.
Ekskluzivno u Noći muzeja, uz malu pomoć čuvenog italijanskog skulptora Alfreda Pirija, posetioci će moći da ostave lični pečat u zgradi Jugoslovenske kinoteke, dok prave filmofile čeka filmsko podsećanje na ulogu naših heroja u oslobodilačkim ratovima vođenim pre jednog veka.
Noć muzeja, koja se održava uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji i Grada Beograda, predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd.
Cena ulaznica za 16. Noć muzeja u pretprodaji iznosi 450 dinara dok će na dan manifestacije koštati 500 dinara. Deca do 5 godina, uz pratnju roditelja, ne plaćaju ulaznicu.
Jedna ulaznica za Noć muzeja, kao i do sada, važi za po jedan ulazak na sve beogradske lokacije. Ulaznice mogu da se kupe na svim prodajnim mestima Ticket Visiona.
