Noć kada su došli mali zeleni… Spilberg je o filmu “Bliski susreti…” maštao godinama, a onda je sreo čoveka koji mu je ispričao sve…

0
605
Oglasi
Bliski susreti treće vrste/Photo: promo
Bliski susreti treće vrste/Photo: promo

Film “Bliski susreti treće vrste” uzbudljiva je naučnofantastična drama koja prati Roja Narija i još nekoliko ljudi koji su imali neposredan kontakt s neidentifikovanim letećim objektima. U svetu u kojem letelice, brodovi i ljudi misteriozno nestaju da bi se kasnije pojavili u potpuno neverovatnim uslovima, usred pustinje ili decenijama kasnije, samo će nekolicina njih spoznati i pravu istinu iza tih misterioznih nestanaka i još misterioznijih uzroka.

DEMI LOVATO TVRDI: SUSRET S VANZEMALJCIMA PROMENIO MI JE POGLED NA SVET, ONI SU BRIŽNA I INTELIGENTNA BIĆA

“Bliski susret prve vrste” je, prema ocu ufologije, dr Džej Alenu Hajneku, vizuelno opažanje neidentifikoanih letećih objekata (NLO), prva stepenica na putu do komunikacije s inteligentnim vanzemaljskim životom.

HE WANTS TO BELIEVE… ROKER NA IVICI PROPASTI, POTROŠIO 37 MILIONA DOLARA U POTRAZI ZA VANZEMALJCIMA

Stiven Spilberg je od malena hteo da snimi film o NLO-ima. Scenario za  “Bliske susrete treće vrste” pripremao je godinama. Da bi film bio uverljiv, Spilberg je kao savetnika doveo samog doktora Hajneka. On je bio deo projekta “Plava knjiga” koji se bavio sistematskim istraživanjem fenomena NLO. Kad je zaključio da je cilj projekta raskrinkati viđenja NLO kao lažna, krenuo je u sopstvenu potragu za istinom.

Film “Bliski susreti treće vrste” premijeru je imao 16. novembra 1977. godine.

GODINA JE 2053, VANZEMALJCI SU STIGLI I HOĆE NA ŽURKU… KOJE PESME DA IM PUSTIMO? EVO NEKOLIKO PREDLOGA…

Snimljen s budžetom od 20 miliona dolara “Bliski susreti treće vrste” postao je ogroman finansijski i kritičarski uspeh, zaradivši više od 303 miliona dolata širom sveta. Posebno izdanje s dodatnim scenama objavljeno je 1980., a treća verzija 1998. na videu (i kasnije DVD-u). Film je osvojiobrojne nagrade a 2007. uključen je u Državni filmski registar zbog “kulturnog, istorijskog i estetskog značenja”.

U glavnim ulogama bili su Ričard Drajfus, Fransoa Trifo, Melinda Dilon i Teri Gar, a legendarna muzika, odnosno muzička tema, delo je Džona Vilijamsa.

Oglasi

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komntar!
Unesi svoje ime