Da li znate ko je bio Dragoslav Andrić?
70-ih i 80-ih prošlog veka ovo pitanje nije moralo da se postavlja. Svi koji su ikada u tom periodu došli u dodir s urbanom kulturom i knjigama vezanim za nju, nejgovo ime uzgovarali su s poštovanjem i divljenjem.
Jer, ovaj pisac, dramaturg, leksikograf, publicista, šahista “odgovoran” je za više od 130 prevoda kultnih knjiga, romana, novela, drama, pesama… sa francuskog, nemačkog, engleskog, holandskog i ruskog jezika.
Dragoslav Andrić rođen je 1923. godine u Čačku, od oca Jelisija, oksfordskog studenta i majke Zorke, učiteljice. Posle zaršene Prve beogradske muške gimnazije, školovao se na pozorišnom odseku Muzičke akademije u Beogradu i u dramskom studiju Narodnog pozorišta Srbije. Završio je englesku filologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
[accordion title=’Prevodilac je voajer…’]Viđenje prevođenja Dragoslava Andrića najbolje se može videti iz ovih njegovih reči: “Prevodilac je neka vrsta voajera, koji stalno zaviruje u tuđe živote, kulturu, emocije, istražuje sudar civilizacija. On je takođe akušer tuđe dece.”[/accordion]
Postao je poznat u 1970-im i 1980-im godinama po delu “Rečnik žargona”, humorističkoj zbirki “Svaštara”, “Udžbeniku nonsensa”, antologiji rok-poezije “Stereo stihovi” i nekoliko zbirki i antologija svetske poezije. Između ostalih preveo je i djelo “Štihovi” Ogdena Neša, svog omiljenog pjesnika. Između 2003. i 2004. izdaje antologiju svetske poezije u šest svezaka “Američka poezija danas”, “U ime zemlje” (kanadska poezija), “Otisak srca u prašini” (poezija američkih crnaca), “Ko, je l’ ja?” (engleska i američka humoristična poezija), “Svet u kapi rose” (klasična kineska poezija) i “Ne pali još svetiljku” (stara japanska poezija).
Andrić je 10 godina radio i kao dramaturg u pozorištu. Bio je oženjen glumicom Radmilom Andrić. Početkom 1990-ih, kao gostujući profesor Univerziteta u Čicagu, vodio je kurs o kreativnom prevođenju literature.
Osim književnosti, Andrić se bavio i šahom, s kojim je došao u dodir s 11 godina. U periodu 1948.-1981. aktivno se takmičio, imao titulu majstora i bio je državni reprezentativac. Dobitnik je Vukove nagrade, najvišeg srpskog priznanja za rad u prosveti, nauci i umetnosti. Preminuo je 2005. U Beogradu.
BOB DILAN DOBITNIK NOBELEOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 2016.
I kakve sad sve to veze ima sa Dilanom i Nobelovom nagradom?
Jednostavno, kad pročitate njegov maestralni prevod Dilanove “Blowin In The Wind” iz “Stereo stihova”, sve će vam biti jasno:
Odgovor u vetru huči
Koliko li je teških puteva suđeno nekom
Da bi se zvao čovekom?
Koliko puta galeb mora da pobegne valu
Dok ne zaspi na žalu?
Koliko li još bombi mora svet da podnese
Dok ih se ne otrese?
Odgovor, prijatelju, na sve to što te muči –
Odgovor u vetru huči.
Da vidiš trun plaveti, koliko puta treba
Da digneš pogled put neba?
Koliko se ušiju mora imati da se čuje
Tuđ vapaj usred oluje?
Koliko smrti treba, da počne da te brine
Što odveć ljudi gine?
Odgovor, prijatelju, na sve to što te muči –
Odgovor u vetru huči.
Koliko godina treba planina nebo da dere
Pa da je more spere?
Koliko godina treba ljudima otkad se rode
Da im se daju slobode?
Koliko puta može čovek da okrene glavu
Da ne bi video javu?
Odgovor, prijatelju, na sve to što te muči –
Odgovor u vetru huči.
Headliner.rs
