“Nije vam ovo Berlin” najbolji film Merlinka festivala

0
315
Oglasi

Meksički film “Nije vam ovo Berlin” reditelja Harija Same proglašen je za najbolje ostvarenje sinoć završenog 11. filmskog festivala Merlinka u Beogradu.

Festival održan u Domu omladine svečano je dodelom nagrada za najbolje kvir filmove u sedam kategorija i projekcijom francuskog filma “Sjajni škampi”.

Na ceremoniji zatvaranja nastupio je i slovenački bend Sestre.

Radnja filma “Nije vam ovo Berlin” odvija se osamdesetih godina za vreme održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu, i prati 17-ogodišnjeg Karlosa čiji se svet menja kada otkriva podzemnu scenu noćnog života.

Nagradu je dodelio žiri koji su činili urednik kulture u magazinu NIN Dragan Jovićević, novinarka RTS-a i filmska kritičarka Sandra Perović, i rediteljka Milica Tomović.

Priznanje “Special mention” pripalo je brazilskom filmu “Socrates” Aleksandrea Morata, u kome se istoimeni glavni lik suočava sa izolacijom zbog svoje seksualnosti.

Nagradu publike za najbolji kratki film osvojio je „Krokodil” španskog reditelja Horhea Judisa. Radnja se odigrava oko junakinje Alicije i njenog obraćanja omiljenom jutjuberu Viktoru.

Za najbolji animirani film proglašeno je ostvarenje „Leptiri u Berlinu” autorke Monike Manganjeli, o čemu je odlučio žiri u sastavu: Mirela Srebrić (rediteljka), Vladimir Matić Kuriljov (umetnik animacije), i Kristian Ranđelović (LGBT aktivista).

Leptiri u berlinu. promo
Leptiri u berlinu. promo

Obrazlažući nagradu, žiri je opisao film kao “nestvarni svet prelepih pokretnih kolaža, slika i likova koji nam oslikavaju, nažalost, istinite događaje”. Priča prati prvog transeksualca u istoriji, koji traži mesto za sebe u svetu u vreme dolaska nacista na vlast u Nemačkoj, tridesetih godina prošlog veka.

Nagradu međunarodnog žirija za najbolji kratki film dobio je „Dante protiv Mohameda Alija” holandskog reditelja Marka Vagenara. Film prati junaka Volfa koji odbija da se u nedeljnom boks meču bori protiv najboljeg druga, zbog čega se celo selo okreće protiv njega.

Žiri u ovoj kategoriji, koji su činili filmski kritičar Frank Finans Madureira, reditelj Entoni Hikling i Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor FEST-a, ocenio je u obrazloženju da film “obnavlja žar čiste i naivne strasti koju svi imamo negde u sebi”.

Za najbolji dokumentarni film na festivalu Merlinka proglašen je “Dok nas pornić ne rastavi” iz Portugala, koji je režirao Žorge Pelikano.

– Ovo je priča o majci i sinu, ali i o ljubavi. Film je dobra poruka porodicama širom sveta, pa i ovde u Beogradu – rekao je autor primajući nagradu na svečanoj ceremoniji.

U ovom ostvarenju konzervativna majka Eulalia saznaje da je njen sin postao prvi međunarodno nagrađeni gej porno glumac. Žiri koji je dodelio nagradu činili su predsednica upravnog odbora Filmskog centra Srbije Jelena Trivan, glumac i reditelj Stefan M. Mladenović, i reditelj Branislav Kostić.

Nagradu za umetničku hrabrost, koju dodeljuje časopis Promaja, pripala je bosansko-hercegovačkom kratkometražnom ostvarenju “Fikus” autora Andreja Volkašina.

Ovo delo u centar radnje stavlja Almira, skrivenog gej muškarca koji ne može da prihvati svoju seksualnost. “Važno je da svaki čovek ima momenat svog života kad kaže šta jeste, i da iza toga stoji. Meni je to bilo važno da kažem filmom, i presretan sam da je ova nagrada baš za umetničku hrabrost”, zaključio je Volkašin.

Specijalnu nagradu festivala za najbolji domaći film dobio je kratki film “Podrška” rediteljke Milice Maletin, koja je naglasila da je to “vetar u leđa” za polaznicu prve godine studija. U njenom filmu protagonistkinja Alisa pokušava da se poveri drugarici Isidori, a ona sluti o čemu se radi i to izbegava.

Milica MAletin/Photo: FCS
Milica MAletin/Photo: FCS

Ovogodišnji Merlinka festival je od 5. do 8. decembra prikazao 120 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a specijalni fokus bio je na francuskoj kvir kinematografiji.

Manifestacija se od 2009. godine svakog decembra održava u Domu omladine Beograda, a nastala je sa ciljem da promoviše LGBT kulturu kroz filmsku umetnost i da doprinosi smanjenju socijalne distance prema LGBT populaciji.

HL/Izvor: Tanjug

Oglasi

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komntar!
Unesi svoje ime