Prvi “fića” izašao je sa proizvodnih traka Zastave u Kragujevcu 18. oktobra 1955, a imao je 767 kubika i 29 KS.
Čuvene borosane zamenjene su sandalama, a umesto crvenih kioska za viršle svuda po gradu odavno su “fast fudovi”. Nema više pantalona zvoncara, kragni na špic, niti sindikalnih odlazaka na more. U prošlosti su ostale metalne papilotne i ulice koje mirišu na “brion”, a samoposluge sa metalnim rafovima sada su hipermarketi.
Ali on nikada nije zaboravljen. I dalje ima svoje obožavaoce – ljude koji se kunu da je bio najbolji. Ne, nije Tito.
Reč je o najpopularnijem jugoslovenskom automobilu, legendarnom “fići”.
“Fića” se proizvodio od 1955. do 1984. godine, po licenci italijanskog Fiata a tih prvih vozila gotovo da više nema. Pojavio se u trenutku kada je počelo podizanje životnog standarda u državi i bilo je to prvo vozilo koje je sebi mogao da priušti običan građanin.
INSTALIRAJTE APLIKACIJU HEADLINER I NAJNOVIJE VESTI IZ SVETA ROKENROLA I URBANE KULTURE
BIĆE SAMO NA KLIK OD VAS
Pojava “fiće” na našem tržištu napravila je pravi bum. To vozilo je Jugoslovenima u potpunosti promenilo dotadašnji način života. Mali, praktični i ekonomični automobil mnogima je postao kao član porodice.
Ubrzo se “fića” uvezao u sve sfere srpskog društva. Koristio se u službama milicije, pošte, saniteta, servisnoj službi Auto-moto saveza Jugoslavije, auto-školama i u mnogim preduzećima. Za njegovim volanom osvajale su se auto-trke u zemlji.
Na Stadionu Tašmajdan 1978. godine održana je prva auto-gol utakmica u Evropi, a timovi su vozili baš “fiće”. Bili su tu golovi i ogromna lopta koju su automobili gurali, sudarajući se međusobno.
“Fića” je postao i značajan lik pop kulture. Upisao se i u neka od najvažnijih ostvarenja srpske kinematografije, a prvi put na filmskom platnu pojavio se u ostvarenju “Velika turneja”. Na njemu je vožnju obučavao Bane Bumbar iz serije “Grlom u jagode”, ali daleko najpoznatiju rolu ovaj auto ostvario je u filmu “Nacionalna klasa” gde ga je vozio legendarni Dragan Nikolić.
Naravno, stigao je i do Tita. Delegacija Kragujevca ga je 25. maja 1959. godine poklonila Josipu Brozu za rođendan, a on ga je zatim darivao svom sinu.
Od 1955. do 1985. godine u kragujevačkoj Crvenoj zastavi proizvedeno je gotovo milion ovih vozila u 11 verzija, a više od 35.000 automobila izvezeno je u 15 zemalja sveta.
Ali, vreme je teklo, proizvodne trake na kojima se stvarao “fića” su stale i na scenu su stupili novi miljenici nacije. Bili su to “kec – stojadin” i “jugo”.
Jedna od najsimpatičnijih anegdota vezana za “fiću” glasi ovako:
SVE O FESTIVALU MOBIL MUSIC FEST PROČITAJTE OVDE
Kako su rokovi isporuke početkom šezdesetih bili dugački, “fića” se, ponekad, dobijao i uz preporuku.
U Kragujevac je stigao jedan naš slikar po “fiću”, jer su kola mogla samo tamo da se preuzmu. Naravno, sa debelom preporukom. Znači preko reda.
– Ja sam umetnik i hteo bih da mi kola budu posebne boje – objasnio je.
U to vreme su se kola farbala ovako: 20 dana u jednoj boji, pa potom 20 dana u drugoj boji i tako ukrug, ali prodavci su bili predusretljivi.
– U redu, koju boju hoćete? Belu?
– Ne, ne želim belu – odgovorio je slikar.
– Slonova kost?
– Ta je grozna. Želim nijansu. Da bude boje mleka koje stavite da se kuva, ali da tačno bude ona boja koju ima mleko pre nego što uzavri…
U tu boju se “fića” ni tada, a i nikada kasnije nije farbao.
