Muzika Nena Belana koju je osamdesetih svirao sa Đavolima danas živi kroz njegov samostalni rad i bend Fiumens, okupljajući publiku iz celog regiona snažnim i postojanim emocijama.
Belan jedan je od malog broja muzičara koji su ostali dosledni sebi u muzičkom smislu. Nisu ga zanimali trendovi, prilagođavanje vremenu i publici. Stihovi nabijeni emocijama, ali ne i patetikom, vrlo specifičnim optimizmom i vedrinom Mediterana, zaštitni su znak njegove karijere. Počev od hitova osamdesetih kao što su “Dugo toplo leto” ili “Pričaj mi o ljubavi” do pesama koje je uprkos trenutnim barijerama pjvao ceo region – “Vino noći”, “Sunčan dan”. Albumi “Rijeka snova” i “Okean ljubavi” iz 2007. i 2012. godine potvrdili su ono što je za svakog umetnika presudno, a to je trajanje. Belan tvrdi da mu je to omogućila iskrenost i činjenica da ljubav, koja živi u svakom njegovom stihu, nikada neće biti prevaziđena.
Koliko je retro stil u muzici danas popularan i da li su mlađe generacije zainteresovane da otkrivaju zvuk ‘80-ih?
– Prvo bih napomenuo da Đavoli nisu zvuk ‘80-ih, već rekonstrukcija zvuka s kraja ‘50-ih i početka ‘60- ih. Dakle, mi smo i tih 80-ih godina bili retro bend. Danas taj program rado volim da nazovem double retro show, jer se referiramo i na ‘80. i na ‘60. istovremeno. Retro stil je uvek popularan ako se radi na pravi način, a ja verujem da mi to upravo i činimo. On daje direktnu poveznicu sa izvorom, a ljude rado zanima preispitivanje sopstvenih korena, kako genetskih, tako i umetničkih. Što se tiče današnje generacije, ona nije homogena, tako da će se uvek naći i dobar deo nje koju će zanimati i ovo što mi radimo.
Ljubavne priče, Mediteran, nostalgija – koliko ove teme zanimaju nove generacije koje su naviknute za agresivnije tekstove?
– Odgovor na ovo pitanje se vezuje na prethodni odgovor. Nove generacije imaju svakako svoju priču, svoje uzore, kao što smo i mi svojevremeno imali. Međutim, opet tvrdim da nijedna generacija nije homogena, pa tako i ja na svojim koncertima non-stop viđam mlađu generaciju koja i te kako uživa u romantičnim mediteranskim tekstovima. Dakle, zanima ih to.
Ukoliko govorimo o jugoslovenskoj muzici osamdesetih, ko vam je stilski bio najbliži i koga biste privatno voleli danas da čujete ponovo?
– Možda na neki način Idoli, mada, naravno, postoje i bazične razlike, najviše vezane uz naš autohtoni karakterističan mediteranski izraz. A privatno bih voleo mnoge da čujem – Azru, recimo, pa Film, Denis i Denis, i mnoge druge.
I kao solo izvođač nastavili ste sa stvaranjem pesama koje odišu pozitivnom energijom i bude upravo takve emocije. Nove generacije odrastaju na uverenju da je romantika prevaziđena, a emocionalnost osuđena na gubitak. Ali, utisak je da razumeju vaše pesme i da sa njima niste u raskoraku?
– Opet nove generacije… Dobro, dakle moj stav je da oni o romantici i emocionalnosti samo misle tako, ali ujedno i da se varaju, jer emocionalnost je sastavni deo svakog ljudskog bića, i koliko god se mi trudili da je potiskujemo, ona će uvek naći svoj put da se realizuje, ovako ili onako. A moje pesme sadrže esencijalnu emocionalnu vrednost i komuniciraju s ljudima putem srca, a ne mozga. Stoga, na taj način ne možete biti u raskoraku ni sa kim, jer udarate direktno u suštinu. A mladi ljudi to i te kako osete.
HL/ Izvor: Grazia
