U Jugoslovenskoj kinoteci premijerno je prikazan dokumentarni film “Ne treba mi ništa”, nastao u saradnji Zemunskog malog umetničkog centra sa Institutom Gete i drugim partnerima. Vesnici i pokretači važnih društvenih fenomena, umetnici, među prvima su početkom pandemije napustili gradove i otišli u seoska područja. Tema filma je njihovo snalaženje u novoj sredini.
U doba kada je skoro sva komunikacija preseljena u virtueni prostor, umetnici koji su iz grada otišli na selo povezali su se više nego ikada. Raspitujući se i tragajući, predstavnici ZMUC-a pronašli su pedesetak drugih kolega koji su gradski život zamenili seoskim. Drumski film “Ne treba mi ništa” dokumentuje iskustva nekih od njih.
– Ja mislim da smo celu Srbiju zahvatili. Najseverniji je bio Petrovaradin – Novi Sad, najjužniji je bio Pirot, najistočniji Bor i Zaječar, a najzapadnije Valjevo, i sve između toga – kaže umetnički direktor Zemunskog malog umetničkog centra ZMUC Goran Denić.
– Meni je bila priroda inspirativna pogotovo u susretu njih sa tom prirodom. Namerno smo birali zimske mesece gde oni treba sad da se izbore sa tom prirodom, da spreme ogrev, da se snalaze u nekim okolnostima koje su za njih potpuno nove – istakao je reditelj Marko Mamuzić.
Samostalno, ali i uz pomoć komšija, umetnici su, kako kažu, uspeli da se prilagode izazovnom životu u prirodi. Da je koronavirus samo ubrzao već započeti proces migracije iz prenaseljenih gradova u seoska područja, potvrđuje muzičar Aleksandar Lukić.
U staru očevu vikendicu otišao je i pre pandemije, koja je uticala na to da tamo preseli i ostatak porodice.
– Kad odete u prirodu vi ste mnogo opušteniji, sve je opuštenije, ništa vam nije važno jer sve što se dešava oko vas je apsolutni život koji je inspirativan u tom smislu da i vi živite opušteno, normalno u skladu sa izlaskom i zalaskom sunca, u skladu sa vetrovima, u skladu a kišom, a ne u skladu sa time koliko je danas poskupeo benzin – navodi muzičar Aleksandar Lukić.
Pogledajte film “Ne treba mi ništa”:
