Moraćemo, izgleda, da se oprostimo od čuvenih replika iz filmova, serija i knjiga koje smo često citirali u našim objavama na internetu, a Google i slične kompanije trebalo bi da se obaveću da uklanjaju sadržaje za koje autori nisu izdali dozvolu za objavljivanje.
Citiranje replika iz filmova i serija, slike poznatih ličnosti koje možemo da vidimo na Instagram i Facebook profilima njihovih fanova, muzički spotovi, citati iz knjiga – jednom rečju – sve na čemu je dosadašnja komunikacija počivala može uskoro postane prošlost.
Izveštač Evropskog parlamenta o toj temi, nemački političar CDU Akles Fos rekao je da novi zakon o autorskim pravima “okončava Divlji zapad na internetu, ali i štetu nanesenu autorima”.
Pet miliona korisnika interneta je potpisalo peticiju protiv reforme. I dok Google, Wikipedia i drugi internet-koncerni protestuju protiv reforme, brojne medijske kuće je podržavaju.
Razlog za ovakvu odluku jeste kontroverzni član 13. Direktive o autorskim pravima na internetu, koji je juče usvojio Evropski parlament i kojim su žestoko pooštravaju pravila o poštovanju “copy righta” na mreži.
Član o kome je ovdje reč podelio je Evropu i svet jer prisiljava internet-kompanije da uvedu stroge automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što bude objavljen na društvenim mrežama. Sav sadržaj biće filtriran, sve od slika, preko spotova i inserta iz filmova, do gifova ili mimova.
Internet korisnici više neće moći da objave nijedan sadržaj bez saglasnosti vlasnika autorskih prava ili ukoliko ne plate određenu sumu novca. Posledice po one koji se ogluše na ovo pravilo još nisu poznate.
Ovo preti da postane najveća cenzura interneta do sada, a možda i da dovede do njegovog umiranja.
Kako bi se direktiva poštovala i izbegle tužbe, platforme će morati da angažuju mašine koje će prepoznavati koji sadržaj može da prođe, a kojim se rizikuje tužba jer je plagijat. Reč je o računarskim programima.
Oni bi trebalo da spreče da se zaštićeni sadržaji uopšte pojavljuju na platformama poput YouTubea. Način da se ovo ublaži vidi se u plaćanju dozvole korišćenja određenih sadržaja.
https://www.youtube.com/watch?v=4_1D77r4Y3A
Internet-platforme su u početku veoma kontrolisale sadržaj objava korisnika, ali je u poslednje vrijeme to polako izmaklo kontroli. Za kršenje ove direktive biće kriva direktno platforma koja nije blokirala sadržaj, pa će sada sve morati da filtriraju ukoliko ne žele da plaćaju milionske odštete.
Stručnjaci smatraju da će od nove direktive najmanje profitirati vlasnici autorskih prava, a više njihove asocijacije i velike izdavačke kuće koje su i tražile uvođenje nove mere. Njihov argument je da platforme kao što je “Google vesti” zarađuju novac a da ti autori ne dobijaju ikakav udeo u toj zaradi.
Kritičari novog zakona ukazuju i na zakonske odredbe u Nemačkoj, gde još od 2013. postoji zakon o toj zaštiti, ali on do sada nije doveo do toga da se izdavačima plate relevantne sume.
HL/Izvor: Avaz
