“Ja sam Satan Panonski, po narodnosti panker, po zanimanju prijatelj” – tako se Ivica Čuljak predstavljao na sceni. Odmah zatim bi uzeo žilet ili staklo i priredio publici krvavi šou.
Satan Panonski rođen je na današnji dan, 4. juna 1960. godine u selu Cerić kod Vinkovaca. Poginuo je 27. januara 1992. godine pod vrlo čudnim okolnostima.
Bio je poznat po provokativnim pesmama i krvavim nastupima tokom kojih se sekao na bini, skakao na glavu, gasio opuške po telu…
– Satan je doslovno bio sotona za sve ljude, sve ono što ljude zgražava, on je uživao u tome da šokira. Od njega nikad niste mogli očekivati ništa normalno, bio je ono što porodični ljudi ne podnose, njihova noćna mora. Voleo je ljude, ali ne i ljudsko licemjerje… Iako sam i ja znao razbiti flašu na svojoj glavi, po telu se nikada nisam rezao. Ljudi su od tih prizora padali u nesvest, ali on, kako mi je govorio, pritom nije osećao ni najmanju bol. Živeo je do daske, kao da mu je svaki dan poslednji, ali mislim da je u dubini duše bio jako nesrećan čovek – ispričao je jednom prilikom Goran Bare, frontmen Majki.
Godine 1980. postao je pevač alternativnog benda Pogreb iks, a četiri godine kasnije preuzeo pseudonim Satan Panonski pod kojim je objavio tri autorska studijska albuma, desetak demo snimaka uživo, nekoliko video-zapisa, zbirku poezije, te mnogo recitala i nastupa. Bio je prepoznatljiv po svom ekscentričnom oblačenju i samopovređivanju na živim nastupima, kao i mističnom ponašanju. Uprkos pseudonimu, Ivica Čuljak nije imao nikakve veze sa satanizmom. Svoj pseudonim je skovao na osnovu pogrdnih imena koje su mu upućivali njegovi sugrađani, zgroženi njegovom neobičnom odećom i slobodnim ponašanjem.
Pored muzike, Čuljak je bio izvanredan slikar.Međutim, sve njegove slike je po izuzetnoj maloj ceni kupio diler Mokso iz Vinkovaca (Čuljkov lični diler heroina), a preprodao je posle Italijanima za velike pare.
Satanu je šok bio drugo ime, a strašna sudbina dodatna podloga za ispredanje mnoštva bizarnih mitova o njemu.
– Šokiram da bih ljude oslobodio. Kad ih šokiram pogledom, znam da će me slušati, a kad me slušaju, onda je to već hipnoza, ludilo. U tome sam majstor. Perfekcija koja paralizuje mozak, razum. U tom trenucima ih oslobađam, deblokiram od barikada koje su nabačene kroz obrazovanje i razne torture ispiranja mozga. Kasnije, kad se vrati kući, on je opet onaj iz civilizacije, sa svojim barikadama. To je moje zanimanje prijatelja. Eto, sve to radim da bih ljude oslobodio od teškoća – pričao je.
Međutim, nije samo “oslobađao” druge…
– Iako to gledaocima ne sugerišem, verujem da se samoranjavao zbog griže savesti što je ubio čoveka – rekao je srpski reditelj Milorad Milinković, koji je diplomirao sa dokumentarcem o Satanu Panonskom.
Tragedija koja je odredila sudbinu ovog umetnika desila se 1981. godine, na koncertu u rodnim mu Vinkovcima.
– U kafanskoj tučnjavi je nekog čoveka izbo nožem 15 puta i tako ga ubio – seća se Bare.
U dokumentarnom filmu Milorada Milinkovića, Čuljak je opisao kako je došlo do ubistva i šta se dogodilo.
– Došao sam s njim ljudski da popričam, jer mi je maltretirao brata. Mislio sam da će ga taj teatar moj, dar govora, malo umiriti. Pozvao me da zajedno popijemo pivo, bilo mi je drago, mislio sam da je sve rešeno. Na trenutak sam okrenuo glavu da vidim Meri Cetinić, a kad sam se okrenuo prema njemu, udario me šakom u nos. Dogodio mi se trenutak totalnog afekta, kad instinkt jedino radi, za samoodržanjem kao kod životinja. Ja se sećam da sam izvadio taj nož iz kaputa i znam da sam skočio na njega kao tigar neki, ali ne sećam se uopšte da sam ga ubo. To ne znam, to je trajalo par sekundi samo – ispričao je Čuljak i dodao da je to bio jedini put u njegovom životu kad se dogodilo da je izgubio kontrolu.
Priča o samoodbrani na sudu nije prošla zbog manjka dokaza i osuđen je na 12 godina zatvora. Predviđena lokacija izvršavanja kazne bila je Goli Otok, ali je ipak završio kao psihijatrijski slučaj u zatvorskoj bolnici Popovača.
Njegovi bližnji slažu se da je do tragedije došlo zato što je Ivica branio svog brata i da mu zbog toga nije bilo mesto u ludnici, ali da je Ivica “insistirao na svojoj ludosti” jer je ocenio da će mu tamo biti bolje nego u zatvoru. Tamo je snimio i svoja dva albuma “Ljuljajmo ljubljeni ljubičasti ljulj” i “Nuklearne olimpijske igre”, i napisao danas kultnu zbirku poezije “Mentalni ranjenik”.
Povremeno je izlazio vikendom i nastupao sa bendom Pogreb ili samostalno kao Satan Panonski.
Bio je homoseksualac, a svog poslednjeg ljubavnika Slavena iz Sinja upoznao je upravo u bolnici za mentalno obolele osobe.
Osam godina posle zatvaranja, Ivica Čuljak našao se na ratištu. Poginuo je 1992. u 32. godini u vojničkoj uniformi. Kao i o životu, i o njegovoj smrti su se ispredale brojne bizarne priče – da ga je ubio zalutali metak, da je u pitanju osveta zbog ubistva, pa čak i da je sa mačem jurišao na tenk. Ipak, prijatelji veruju da je u pitanju nesrećan slučaj – da se Čuljak vraćao kući naoružan kalašnjikovim, okliznuo se na ledu i jednim slučajnim trzajem ispalio metak u sebe.
