Dok odbrojavamo dane do subote i velikog koncerta moćnih Bjesova u legendarnoj sali Amerikana Doma omladine Beograda, donosimo vam drugi deo najluđih anegdota ovog nepredvidivog i kultnog benda.
Prvi deo, objavljen prošle nedelje, izazvao je ogromno interesovanje čitalaca. Sada zaranjamo još dublje u priče koje najbolje ilustruju zašto nastupi Bjesova prerastaju u legendu.
Od motorne testere u KST-u, preko polomljenih gitara u Banjaluci i “nepristojne ponude” na trgu u Surdulici, do izvođenja četiri pesme istovremeno na bajkerskom skupu u Trsteniku – Bjesovi svaki svoj nastup pretvaraju u nešto više od običnog koncerta. A kada se svemu doda performans “prizivanje Velikog Gospodara sa dobošem na leđima” i uticaj Boška Drljića, jasno je: svaka njihova svirka nosi svoju priču.
Gde je čovek? – pitaju se Bjesovi u novoj pesmi
Nekad unapred osmišljen, nekad potpuno spontan – umetnički performans oduvek je bio sastavni deo nastupa Bjesova.
Pussy
Jedan od upečatljivijih performansa izveden je 11. oktobra 2003. u bašti KST-a, samo četiri i po meseca nakon čuvenog “kovčeg performansa”, održanog na istom mestu.
Ovog puta na sceni je bilo postavljeno belo projekciono platno, preko kojeg je prikazan Marinkov, za tu priliku montiran, kratki film “Pussy”. Osnovna postavka filma bila je teza da su mnogi rok velikani, koje zvanična istorija vodi kao preminule prirodnom smrću, zapravo – ubijeni.
Dok u pozadini svira Mocarov “Rekvijem”, narator monotonim glasom na engleskom izgovara: datum rođenja – datum ubistva. Redom se pojavljuju ikone rokenrola: Džimi Hendriks, Džon Lenon, Bob Marli, Kurt Kobejn, Džim Morison, Dženis Džoplin…
Muzika staje. Narator vikne “Pussy” – ali na srpskom.
Na platnu, u krupnom planu – ona, glavom i bradom.
Čuje se zvuk paljenja motorne testere, koja vertikalno, po sredini, proseca projekciono platno. Kroz taj otvor – s motornom testerom u ruci – izlazi Marinko.
Nova zvezda je rođena.
Ali tu nije kraj. Tokom poslednje pesme na binu izlazi striptizeta. Pesma se završava, a Marinko uzima protivpožarni aparat, onaj crveni, i držeći ga u visini prepona, njime prska zapaljenu publiku.
Lomljenje gitara u Banjaluci + bonus
15. maja 2011. Bjesovi su, na poziv Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, koncertom otvorili Noć muzeja u Banjaluci.
Frontmen benda, Zoran Marinković Marinko, planirao je da gitaristi tokom poslednjih pesama polome gitare – ali performans je dobio neplanirani obrt:
– Nekoliko nedelja pre toga, u IDEA supermarketu u Gornjem Milanovcu, video sam bele električne gitare – lepe i jeftine. Plan je bio da gitaristi Bjesova, Kovač i Tilt, odsviraju zadnje dve pesme na tim gitarama, pa ih potom polome. Međutim, od pola koncerta je na bini, pored nas, konstantno bilo i nekoliko ljudi iz publike. Zbog gužve moji gitaristi definitivno, procenio sam, neće moći da pre predzadnje pesme promene gitare i polome ih, pa sam ih onda ja lično polupao – seća se Marinko.
Zoran Marinković objavio knjigu o Bjesovima, autentično svedočanstvo o alternativnoj sceni u Srbiji…
Ali tu dolazi neplanirani obrt:
– Vrat jedne od gitara je uzduž napukao i brutalno mi priklještio parče kože sa srednjaka desne šake. Uspeo sam da izvučem prst, ali rana je krvarila. Tada sam zamolio publiku:
‘Neko da mi popiša prst – tako su naši stari dezinfikovali rane!’
I dodao: ‘Dok mi neko ne popiša prst, ja ne pevam – bend može da svira, ali ja ne pevam’.
Jedna i po pesma je prošla bez vokala, a onda se pojavio taj visoki momak:
‘Ja ću da popišam!’.
Tako je i bilo. Onda sam mirno mogao da nastavim da pevam – iskren je Marinko.
Ne budi me…
Još jedna neobična situacija dogodila se 27. avgusta 1997. na surduličkom gradskom trgu.
– Pre svirke prišao je jedan mladić i pitao da li može da izađe na binu i s nama otpeva pesmu ‘Ne budi me (ubij me)’. Rekao je da obožava Bjesove i da mu je rođendan. Kad je došlo vreme za pesmu – već je bio dobro pijan. Uz valjanje po bini, ipak je nekako otpevao pesmu. Posle koncerta, još pijaniji, u znak zahvalnosti ponudio mi je – svoju devojku za tu noć. Stajala je pored njega i ćutala. Rekao sam mu da je možda najbolje da se ujutru nađemo na kafi i popričamo o ideji. Našli smo se, ćaskali o svemu i svačemu, ali ne i o ideji od sinoć… – smeška se Marinko.
4 u 1
Zanimljiva priča dogodila se i 5. septembra 2011. na bajkerskom skupu u Trsteniku.
– U jednom delu koncerta obratio sam se publici: ‘Koju pesmu sada birate?’ – ‘Istina!’, ‘Kiša!’, ‘Vreme je!’… vikali su sa svih strana. Krenuli smo – četiri pesme istovremeno! -– priseća se Marinko.
Demoni i Veliki Gospodar
Deluje da su Bjesovi tokom godina uspeli da umire mnoge svoje demone – ali, kako kažu stihovi njihove pesme:
“Nikad neću sve / uspeti da smirim / moje demone / čak i da mogu / neću sve”.
Na prošlogodišnjem koncertu u Amerikani, publika je s oduševljenjem dočekala izvođenje moćnog performansa “prizivanje Velikog Gospodara sa dobošem na leđima”, koji je prvi put izveo Boško Drljić još na prvom koncertu Bjesova 16. jula 1990. u Čačku.
– Zaogrnut belim čaršavom, sa glavom u frizerskoj haubi, uz zvuke bubnjeva pesme ‘Džordžija’, Boško peva odu Velikom Gospodaru – priseća se Marinko tog prvog koncerta.
Boško Drljić – prorok, mag i prijatelj
Prema Marinkovim rečima, Boško Drljić bio je prorok, “nezavisni naučnik i istraživač”, “čovek u plavom mantilu”, “veliki plavi mag”.
Godine 1986. primio je priznanje Gandor, od Tihe Poruke Neba – TIPON-a. Nakon što je u enigmatskom časopisu “Eureka” pročitao o džinovskoj zmiji viđenoj u selu Šopić, 1987. godine seli se iz Sarajeva u Lazarevac.
HL INTERVJU – Zoran Marinković Marinko (Bjesovi): Ne znam, ništa mi nije jasno… a i muka mi je malo…
U potrazi za tom zmijom apokalipse – moćnim Nirdalom – stiže u Gornji Milanovac, gde postaje blizak sa Marinkom i Goranom Marićem, koji su činili pevački dvojac prve postave Bjesova. Od Gitarijade u Čačku 1990, pa u narednoj deceniji, Boško povremeno nastupa sa Bjesovima, pevajući svoje tiponske, moralističke, setne, ali i šaljive pesme – u svakom slučaju, neobične i misteriozne.
Ostalo je – legenda.
Budite deo nove legende u Amerikani.
Sve ove priče samo su mali deo legende zvane Bjesovi – benda koji već 35 godina pomera granice alternativnog roka.
Ove subote, 18. oktobra, u kultnoj sali Amerikana Doma omladine Beograda, imate priliku da doživite nešto više od koncerta – događaj koji se pamti.
Ulaznice:
– Pretprodaja: 2.300 RSD
– Na dan koncerta: 2.500 RSD
Prodajna mesta:
Blagajne Doma omladine, Beogradske Arene, Sava Centra, sva Moj Kiosk prodajna mesta, ili online na www.efinity.rs
eFinity tickets
Budite tamo – i postanite deo novih priča koje će se prepričavati.
