Slobodna zona je, tradicionalno, mesto za filmove bez cenzure, za podsticanje diskusije, širenje vidika i prihvatanje različitosti, pa tako i ove godine festival otvara svoja vrata filmovima koji se bave tabuima i svim onim danas politički nekorektnim temama, čak i onim ostvarenjima koje su drugi festivali odbili da prikažu.
Poginula deca-vojnici u Izraelu o kojima niko ne želi da priča, traume silovanih žena svih nacionalnosti sa područja bivše Jugoslavije, borba urođenika iz Amazona i seljaka iz Ekvadora za svoj komad zemlje, ljubav dveju žena rođena u koncentracionom logoru, neosuđivani pedofil koji se bori da suzbije svoje porive, samo su neke od tema koje udaraju u stomak.
U nastavku teksta predstavljamo vam najintrigantnije filmove 18. Slobodne zone…
Sparta
Film Ulriha Zajdla mnogi festivali su odbili da prikažu, što zbog kontroverzne teme – neosuđivani pedofil, trener džudoa, koji se bori sa sopstvenim nagonima – što zbog tužbe roditelja rumunske dece-glumaca da reditelj i producentska ekipa nisu ispoštovali produkcijske protokole u radu sa maloletnim licima. Istraga u Rumuniji je u toku.
Ulrih Zajdl je negirao sve optužbe. Udruženje austrijskih reditelja objavilo je saopštenje u kojem kritikuje “brzoplete i neosnovane reakcije javnosti” i poziva medije i institucije za “temeljno i objektivno analiziranje činjenica”.
Festival u Torontu je otkazao svetsku premijeru filma, pa je ona održana 18. septembra na festivalu u San Sebastijanu, a nakon toga i u Hamburgu i Montrealu. Ni Slobodna zona se ne ustručava da ga prikaže.
Sparta će biti prikazana u okviru programske celine EU zona promena, pored filmova “Prekovremeni rad” Denija Kotea, “Moja zamišljena zemlja” Patrisija Guzmana i “Pisanje vatrom” Sušmit Goš i Rintu Tomas.
Moja ukradena zemlja (This Stolen Country of Mine)
Kada je Rafael Korea 2007. postao predsednik Ekvadora, Zapad mu je finansijski okrenuo leđa a Koreo se okrenuo Kini, prepustivši joj kontrolu nad rudama, naftom i infrastrukturom.
Reditelj Mark Vize prati dvojicu aktivista koji se nisu pomirili sa novom kolonizacijom svoje zemlje: vođu eko gerilaca Paula Moskeru i novinara Fernanda Viljavisensija.
Stavivši svoje živote na kocku, jedan brani najugroženije a drugi piše o najkorumpiranijima, raspirujući gnev naroda kome se otima voljena zemlja.
Teritorija (Territory)
Realističan pogled na neumornu borbu domorodačkog naroda Uru-eu-vau-vau protiv ilegalnih doseljenika i brazilskih seljaka koji su nelegalno zauzeli zaštićeno područje Amazona i počeli da krče i pale šumu.
Film u režiji Aleksa Prica delimično koristi i snimke pripadnika samog plemena, koje živi duboko u prašumi Amazona bez kontakta sa civilizacijom, nastale tokom tri godine rizikovanja života zarad razotkrivanja istine svetu.
“Moja ukradena zemlja” i “Teritorija” deo su selekcije Zelena zona, u okviru koje ćemo imati prilike da vidimo i domaće ostvarenje “Četiri sunca i klavir” Borisa Kovača.
Nevinost (Innocence)
Gaj Davidi usudio se da drzne u “osinje gnezdo” i snimi film o izraelskoj deci koja su odbila da idu u vojsku, ali su kapitulirala pod pritiskom sistema. Njihove priče nikada nisu ispričane, jer se vide kao pretnja po nacionalnu bezbednost.
Kroz naraciju zasnovanu na jezivim dnevničkim zapisima poginulih vojnika i malobrojnim kućnim video-snimcima ostalim iza njih, film opisuje njihove unutrašnje patnje i načine na koji se deca i mladi sistemski prate i pritiskaju, korak po korak, od najranijeg detinjstva, da stupe u vojsku i odu od roditelja.
Nevinost upozorava na društvenu i ličnu cenu sve veće globalne militarizacije.
Veće od traume
U svom dokumentarnom filmu Vedrana Pribačić i Mirta Puhlovski prate četiri žene različitih nacionalnosti koje su, tokom rata devedesetih na području bivše Jugoslavije, preživele mučenja, silovanja i ubistva voljenih.
Kroz trogodišnju grupnu psihoterapiju one se suočavaju sa traumama prošlosti i tragaju za isceljenjem.
U vreme kada i dalje nailaze na komšijske poglede pune prezira i nerazumevanja, pitanje nacionalnosti je još jedno breme koje će morati da zbace kako bi se okrenule budućnosti i ponovo prigrlile radost življenja.
Neli i Nadin (Nelly & Nadine)
Ljubav dveju žena bila je tabu četrdesetih godina prošlog veka u većem delu sveta, a još kad je rođena u koncentracionom logoru, bila je toliko nezamisliva da je skrivana i od najrođenijih.
Neli, razvedena majka dvoje dece, belgijska operska pevačica i članica pokreta otpora, na Badnje veče 1944. u koncentracionom logoru Ravenzbrik srela je Nadin, kinesku aktivistkinju i svoju buduću doživotnu saputnicu.
Nelina unuka Silvi je kontaktirala sa švedskim autorom Magnusom Gertenom (Postati Zlatan) i pred njegovom kamerom prvi put otvorila sanduk sa uspomenama svoje bake. Gledaoci tako, zajedno sa Silvi, gledaju kroz kaleidoskop jedne (ne)moguće ljubavi.
Ovogodišnja, 18. Slobodna zona biće svečano otvorena 3. novembra u Beogradu (mts Dvorana, 18.30), Nišu (19, Sinepleks) i Novom Sadu (19.30, Arena sinepleks) srpskom bioskopskom premijerom filma “Trougao tuge” ovenčanog Zlatnom palmom, u režiji Rubena Estlunda.
I ove godine, deo filmskog programa Slobodne zone moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
