Sada već legendarna grupa Rolling Stones objavila je svoj prvi album 16. aprila 1964. godine u Velikoj Britaniji. Iako je u pitanju bilo debitantsko delo, nije trebalo mnogo da se svi shvate kakva se istorija piše ispod gramofonske igle.
Posle samo dve nedelje album je bio prvi na listi najslušanijih na Ostrvu, dok je na top listi ostao punih 40 nedelja. Mik Džeger je kasnije, prenosi telegraf.rs, tvrdio da mu je to jedan od njihovih omiljenih albuma,.
– Mnogo volim naš prvi album, jer su se na njemu našle sve stvari koje smo svirali na bini – kazao je on 1968. godine.
I zaista, album je snimljen za samo četiri dana (dva u januaru i dva u februaru), jer su Stonsi sve to vreme, pa čak i u danima koje su proveli u studiju, imali nastupe. Stoga nije ni čudo da su ovoj muzici voleli da se vraćaju.
[accordion title=’Novi engleski hitmejkeri’]
Kada je 30. maja 1964. godine album objavljen u Americi, izgledao je malo drugačije – fotografija je ostala ista, ali ime benda bilo je istaknuto, zajedno sa podnaslovom – “England’s Newest Hit Makers”.[/accordion]
Na prvom albumu, doduše, nalazila se samo jedna originalna pesma koju su potpisali Džeger i Kit Ričards, kao i dve grupne kompozicije. Preostalih devet bili su obrade tuđih pesama, snimljeni u Regent studiju – jednom od najzastarrelijih, ali i najjeftinijih u Londonu.
Muzika na tom albumu vrlo liči onoj koju su svirali uživo. Sve pesme su do dovedene do savršenstva stalnim jednogodišnjim izvođenjem od strane Džegera, Ričardsa, Brajan Džonsa, Bila Vajmana i Čarlija Votsa. Na albumu se našlo i nekoliko gostujućih muzičara – Džin Pitni je svirao klavir na pesmi “Little By Little” i Ijan Stjuart koji je radio na pet pesama.
Pesme su snimane u sobi koja je bila izolovana kartonima za jaja. Nije bilo dovoljno novca da se snimaju opet i opet, već je jedan put bilo sve na šta su Stonsi mogli da računaju. A rezultat je bio impresivan.
– U tim primitnivnim uslovima bilo je lako napraviti zvuk koji smo imali na svom prvom albumu i ranim singlovima. Ipak, bilo je nemoguće napraviti išta bolje.
Njihov menažder Endru Lug Oldham toliko je verovao u bend i u sebe da je na naslovnicu albuma stavio samo fotografiju – ni ime benda, ni ime projekta. Verovatno bi uklonio i Decca logo da su ga pustili.
– Rolingstonsi su više do benda – to je način života – napisao je unutar omota.
Taj način života potpuno je očarao engleske tinedjžere, Grupa je ubrzo postala jedna od najpopluarnijih u zemlji.
– Njihov prvi album bio je sirov, uzbudljiv i imao je bazični pristup ritmu i bluzu – naposao je kasnije Oldham.
A na njemu su bile i obrade sledećih pesama:
“I Just Wanna Make Love To You”
Reč je o obradi, odnosno pesmi koju je originalno snimio Madu Voters u aprilu 1954. godine.
“Route 66”
Originalno ovu pesmu je izvodio američki R&B King Cole trio 1946. godine. Stonse je inspirisala verzija Čaka Berija iz 1962.
“Honest I Do”
Hit Džimija Rida iz 1957. godine bio je popularan i pre nego što su ga Stonsi obradili.
“I Need You Baby (Mona)”
Bo Didli snio je ovu pesmu 1957. godine, a Stonsi su bili njegovi veliki fanovi.
“‘I’m A King Bee”
Kada su 1964. godine ušetali u Regent studio Stonsi su znali da žele da obrade ovu pesmu Slima Harpa. Držali su se njegove izvedbe, ali su na kraju dodali gitarsku deonicu Brajana Džonsa.
“Carol”
Još jedan američki hit koji je Čak Beri snimio 1958. godine.
“Can I Get A Witness”
Marvin Gaj je sa ovom pesmom 1963. godine dospeo na R&B listu 100 najvećih hitova.
“You Can Make It If You Try”
Na prvom albumu Stonsa našla se i obrada pesme Džin Alison iz 1958. godine.
“Walking The Dog”
Rufus Tomas snimio je ovu pesmu u oktobru 1963. godine, samo nekoliko meseci pre nego što su Stonsi počeli da snimaju svoj prvi album.
HL/Izvor: telegraf.rs
