Muzika deluje na celo telo, kompleksnije i intenzivnije od bilo koje druge umetnosti, a neka nova istraživanja naglašavaju – muzika čuva srce.
Slušanje muzike jeste emotivni užitak, ali je i telesni – ona pokreće nebrojene reakcije i stimulanse u mozgu, poboljšava funkciju krvnih sudova, reguliše rad srca i krvni pritisak, smanjuje ansioznost, pomaže pri oporavku kod bolesti…
– Ne postoji ništa što simultano tako stimuliše široka područja mozga, kao što je muzika. Ova globalna aktivacija događa se dok slušamo muziku, sviramo instrument ili pevamo, sasvim neformalno, pod tušem ili u automobilu – rekao je muzički terapeut sa Univerziteta Harvard Brajan Haris.
Muzika može da promeniti hemiju mozga, a te promene mogu biti korisne i za srce, pokazuju studije. Ljudi uz muziku mogu duže da vežbaju, poboljšava se funkcija krvnih sudova relaksiranjem arterija, otkucaji srca i krvi pritisak se vraćaju u normalu mnogo brže posle opterećenja, smanjuje se anksioznost kod osoba koje su preživele infarkt, pomaže ljudima pri oporavku posle operacije na srcu, pa manje osećaju bol i teskobu.
Slušanje ili stvaranje muzike podstiče lučenje dopamina u mozgu koji ljudima daje motivaciju, pa je tako vežbanje bez muzike svakako manje prijatno.
Procesuiranje zvuka započinje u ćelijama mozga koje, isto tako, kontrolišu otkucaje srca i disanje. Ova veza objašnjava zašto relaksirajuća muzika usporava otkucaje srca, disanje i pritisak, a čini se i da olakšava bol, stres i teskobu, pokazalo je istraživanje.
Eksperti sugerišu da muzika koju biraju sami pacijenti ima bolji učinak nego ona koju izabere neko drugi. Kako navodi Američka asocijacija za muzikoterapiju, muzika izaziva reakcije zahvaljujući poznavanju melodije, predvidivosti i osećaju sigurnosti, koji su s njom povezani.
– Kod slušanja muzike nema nedostataka, sve dok decibele držite pod kontrolom – zaključak je naveden u “Health blogu” Univerziteta Harvard.
HL/Izvor: glas.ba
