Muzički festivali zagađuju prirodu plastikom i bukom, ali su u prilika da se mladi upoznaju sa načinima očuvanja prirode.
“Posle Exita ostalo 60 tona smeća!… Sa Petrovaradinske tvrđave odneto 70 tona smeća…”, samo su neki od naslova koji se svake godine nađu u medijima nakon muzičkog festivala Exit.
Exit i drugi festivali zato sve češće organizuju i akcije za zaštitu prirode.
Pored plastičnog smeća koje ostaje za posetiocima, festivali zagađuju okolinu i – bukom. Stručnjaci, međutim, kažu da su ovi događaji ipak dobra prilika da se mlada publika upozna sa ekološkim problemima.
– Festivali doprinose zagađenju najviše proizvodeći buku koja smeta najpre ljudima na festivalu, zatim i onima koji žive u neposrednoj okolini, pticama na samom mestu održavanja, kao i drugim životinjama kojima smetaju vibracije i jaka svetla – kaže Dušica Milovanović iz Pokreta gorana Vojvodine za BBC na srpskom.
Ove godine je na festivalu Glastonberi, jednom od najvećih festivala u Velikoj Britaniji, korišćenje plastike bilo zabranjeno.
Posetioci festivala su donosili flaše koje su mogli da napune vodom ili pićima.
– Hvala vam što niste popili milion flaša vode – rekao je na festivalu ser Dejvid Atenboro, zagovornik očuvanja životne sredine poznat po serijalima Plava planeta, Život i Planeta zemlja.
Organizatori Arsenal festa iz Kragujevca ove godine uveli su čaše od trajne plastike.
Uz kauciju su čaše mogle da se kupe na nekoliko punktova, a na kraju festivala posetioci su mogli da ih ponesu kao suvenir ili da ih vrate i dobiju novac nazad.
Muzičar Darko Rundek pozdravio je inicijativu, rekavši da time publika pravi korak ka čistijem i lepšem svetu.
– Ponosan sam na vas – izjavio je u video klipu objavljenom na sajtu festivala.
Marko Marjanović, posetilac trećeg dana festivala, kaže da je njegovo društvo moralo da čeka na čaše od tvrde plastike.
– Ispostavilo se da oni ne smeju da daju limenke, a nekim ljudima su sipali i u obične čaše. Ljudi gube čaše, a klincima je 150 dinara za čašu mnogo, ako je pivo 200 – kaže on.
Organizatori ovogodišnjeg Egzit festivala najavili su da će limenke i plastika korišćene na festivalu biti reciklirane.
Iz Exit festivala su poručili da se ovom akcijom “čuva priroda na najbolji način tako što ni jedan komad plastike sa festivala neće završiti u rekama i na zemljanim deponijama u Srbiji.”
Ugrožavanje životinja – problem broj dva
Muzički festivali direktno utiču i na životinjske vrste koje žive u blizini mesta održavanja događaja.
Tokom priprema za prošlogodišnju 53. Gitarijadu u Zaječaru, uništeno je prirodno stanište zaštićenih vrsta ptica u park šumi Kraljevica.
Na osnovu predloga Ministarstva zaštite životne sredine u oktobru 2018. godine, pokrenut je prekršajni postupak protiv načelnika Gradske uprave Slobodana Videnovića.
Zbog održavanja Festivala piva na beogradskom Ušću pre nekoliko godina prirodno stanište napustilo je oko 500 ptica.
Kako su tada rekli za Blic u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, ne postoje propisi koji određuju koliki će nivo buke biti na koncertnoj bini na otvorenom.
– Jedino kada bi koncert bio organizovan u neposrednoj blizini stambenih objekata, što baš i nije uobičajeno, moralo bi da se povede računa zbog ljudi koji tu žive – rekli su u Sekretarijatu.
U Evropi je situacija malo drugačija.
Koncert grupe AC/DC u australijskom gradu Velsu nedavno je otkazan zbog mogućih posledica buke na retke ptice koje se gnezde u tom području.
Dušica Milovanović iz Pokreta gorana Vojvodine kaže da bi festivali trebalo da deo zarade ulože u obnavljanje područja na kojima se održavaju. Na primer, da se zasade sadnice, jer se često tlo na festivalskoj lokaciji uništi.
Milovanović kaže da su festivali ipak idealna prilika da se mladi ljudi informišu o načinima očuvanja prirode.
Ona smatra da treba pronaći ravnotežu između koristi koju festivali donose – poput donošenja prihoda gradovima ili opštinama u kojima se održavaju ili povećavanja vidljivosti Srbije u svetu – i brige za prirodu.
Resident advisor, sajt posvećen elektronskoj muzici, počeo je sa objavljivanje serijala o uticaju popularnih festivala na životnu sredinu.
Like Portvlijet objašnjava da su festivali odlična prilika da se isprobaju neka rešenja koja kasnije mogu biti primenjena u društvu.
Na primer, na festivalu Medou u Bugarskoj skupljeni opušci od cigareta se recikliraju, a svi šatori koje posetioci zaborave na festivalu Voking lajf u Portugaliji daju se organizaciji koja pomaže beskućnicima.
Na festivalu Teraforma u Italiji bine se grade od prirodnih materijala, rasklapaju na kraju festivala i čuvaju za sledeću godinu blizu same lokacije, čime se izbegava stalno dovoženje iznajmljenih bina.
HL/Izvor: BBC na srpskom
