Od 2014. godine kada je pokrenut Musicology Festival Beograd, danas poznatiji Musicology Barcaffè Sessions, ovaj festival postao je jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija kako u našem gradu, tako i u regionu.
Činjenica da je reč o zaista kvalitetnom dešavanju jeste i to što će se od ove godine festival održavati pod istim nazivom i u Zagrebu i Ljubljani.
Suština Musicology Sessions jeste – predstavljanje muzike najraznovrsnijih žanrova, uz vrhunske interpretacije solista, sastava, bendova… koji su pažljivo odabrani kao specifični, drugačiji, eklektični.
Pored, svakako, svoje zabavne funkcije (nema koncerta koji je publiku ostavio ravnodušnom za ove četiri godine), organizatori MS muzičkim odabirom – namerno ili nenamerno, oplemenjuju i edukuju svoju publiku pružajući neretko sadržaje koji ne pripadaju mainstream toku, ali imaju podjednako upečatljiv efekat i publika ih intenzivno doživaljava, baš poput nekih mnogo komercijalnijih pandana.
Festival Musicology Sessions gradi svoju publiku, ali ima i svoje verne fanove, koji sada već imaju toliko poverenja u muzički odabir organizatora da na koncerte odlaze čak iako nisu poznavaoci ili fanovi izvođača, jer kredibilitet koji je ovaj festival izgradio upravo je ključan za pomenuto poverenje publike u tome da će im svako novo muzičko iskustvo na Musicology Sessions biti za pamćenje.
I iz godine u godinu ovaj festival raste, a zahvaljujući nadljudskim naporima organizatora – postiže značajne rezultate i što je najvažnije – privlači publiku sa izgrađenim kriterijumima u sve većem broju.
Pored, dakle, onih muzičara koje prvi put slušamo u Beogradu, zemlji pa i regionu, Musicology Sessions svojoj publici često vraćaju i najomiljenije izvođače.
Možda neverovatno, ali istinito – ti koncerti su svaki put posećeni. Jedan od takvih izvođača je i miljenik beogradske publike – italijan baršunastog vokala – Mario Biondi.
Neposredan, diskretan, odmeren, muzikalan kako samo to Italijani mogu biti, po treći put poklonio se pred domaćom publikom koja ga je, kao i uvek do sada, dočekala široko raširenih ruku.
Kako je za ovog Sicilijanca muzika “mesto za dušu”, takav je i ovog puta bio njegov nastup – intiman, prisan, senzibilan, muzički perfektan.
Pored Biondija koji jednostavno pleni svojom neobičnom, upečatljivom pojavom te tim svojim glasom koji kako čujete koža vam se naježi – tu je i njegov bend. The Bend. U formaciji: klavijature, bas (kakav Muzičar!!!), bubanj, perkusije, gitara, saksofon, flauta (!) petorica muzičara koji prate Biondija sigurno su jedan od nekolicine najsoldinijih pratećih bendova na svetskoj muzičkoj sceni. Jak utisak ostavljaju kako kao kompaktna grupa, tako i veštim solo deonicama i improvizacijama.
Od prvih taktova hita “Nightshift” benda Commodores, preko klasika jazz i rnb muzike, do autorskih pesama, muzički repertoar Marija Biondija znalački je odabran i nivelisan tako da je ceo nastup jedna zaokružena muzička celina unutar koje se prolazi čitav spektar emocija i doživljaja.
Iako nema preblisku i prečestu direktnu komunikaciju sa publikom to kompenzuje njegova finoća, suptilnost muzičkog izraza, ali i energičnost koja podiže sve na noge i zaista nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Mario Biondi održaće koncerte i 3. i 5. oktobra u Beogradu. To je muzički doživljaj za svaku preporuku.
Marija M. Karan za Headliner.rs
Lično, nisam naročito ljubitelj načina pevanja MB i njegov savršeno tačan, precizan, pomalo mehanički, prohladan glas, ne uzbudjuje me previše. Ali- sve to naravno ne znači da prvi koncert, održan u utorak uveče, ne bih ocenio čistom desetkom.
Odavno nisam bio na koncertu bolje raspoloženih izvođača! Čime su bili toliko inspirisani, ne znam, ali svi muzičari nastupili su sa silnom energijom kakva se retko oseća i to su preneli i na publiku.
Lični stav, neko može da se složi, neko ne – zvezda večeri i nije bio MB, pre bih rekao da je to bio njegov orkestar, posebno saksofonista! Takav energetski naboj utkan u nesvakidašnji virtuozitet svakome oduzima dah! Usuđujem se da kažem, da je ipak i pored sjajnog raspoloženja MB, njegov nastup ostao u senci virtuonosti “pratećih” muzičara.